Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Cveti
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Cveti – dan kada je Isus Hristos, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim. Narod je čuo da dolazi spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju. Cveti se uvek slave u poslednju nedelju pred Vaskrs.
Cveti se slave šeste nedelje Časnog posta, do Vaskrsa je ostala još jedna sedmica.
Praznik je uveden krajem IV veka, kao uspomena na poslednji ulazak Isusa Hrista u Jerusalim
Sin Božiji ušao je u grad Jerusalim jašući na magarcu, praćen svojim učenicima i narodom. Dočekalo ga je mnoštvo, bacajući pred njega haljine, cveće i palmine grančice u znak dobrodošlice.
Kod nas, mlade vrbove grane unose se u crkve, kao simbol palminih grana kojima je Isus dočekan u Jerusalimu.
Cveti su jedan od dva dana tokom Velikog posta kada je dozvoljeno jesti ribu.
Uoči praznika Cveti, devojke i deca odlaze u polja i beru razno cveće.
Margarete – Da budete lepi
Dren – Da budete jaki i zdravi
Ljubičice – Da budete mirišljavi i privlačni
Vrbove grančice – Da svi budu napredni i uspešni
Ruže – da budete rumeni i sveži
Običaj je da se ovo cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica “za brz napredak”, ponegde dren “za zdravlje”, a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan ljudi šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Simbolika ulaska u Jerusalim na magarcu.