Poljoprivrednici u Srbiji se plaše da će ostati bez subvencija zbog neurednog katastra
Poljoprivrednik Damir Perčić iz subotičkog naselja Aleksandrovo obrađuje ukupno 47 hektara zemlje, koje ne može da prijavi za subvencije po hektaru u sistem e-agrara zbog dve njive, ukupne površine sedam ari.
E-agrar, kako je rekao, ne prepoznaje to neobrađeno zemljište, a neobrađeno je, jer je na njima izgrađena obilaznica za Kelebiju.
-U e-agrar trebalo bi da prijavim zemljište mog gazdinstva, a oduzmem sedam ari na kome je asfalt, međutim, taj sistem mi ne dozvoljava da u njega unesem faktičko stanje, jer nema opcije asfalt-rekao je Perčić.
Dodao je da su te dve njive svojevremeno zakupljene od države i da im nije promenjena namena, jer je neko zaboravio da ih evidentira kao deo obilaznice.
Perčić kaže da ne traži subvenciju i da ona i nije predviđena za te dve njive na kojima je put, ali pošto ne može da ih izuzme iz celokupne površine, rizikuje da bude kažnjen stavljanem gazdinstva u pasivan status zbog čega su moguće kazne ukidanja prava na subvencije na celokupnu površinu od jedne do pet godina.
-Pokušavao sam 100 puta da pošaljem mejl na adresu e-agrara, ali je sistem zagušen i vraća me da osvežim stranicu, a na telefon se niko ne javlja i ne mogu da dobijem objašnjenje Ministarstva poljoprivrede u pisanoj formi-rekao je Perčić.
Greška je, kako je rekao, što je prvo trebalo srediti katastar, pa uvesti e-agrar.
Poljoprivrednik iz Male Bosne kod Subotice Marinko Kujundžić rekao je da nedelju dana ne može da dobije pismeno objašnjenje od e-agrara kako da prijavi nekadašnju livadu koja je već godinama obradiva površina od 4,24 ara, kao i njivu od 4,6 ari koja se u katastru vodi kao nekadašnji rov za potrebe rata.
-Ako ne prijavim tu promenu Ministarstvo poljoprirede će me kazniti stavljanjem gazdinstva u pasivan status, a ako pokrenem proceduru, prema objašnjenju Ministarstva poljoprivrede, mogu da konkurišem za subvenciju u predviđenom roku-rekao je Kujundžić.
Problem je, kako je rekao, i što advokat koga je morao da angažuje ne može da nađe pouzdan podatak koliko to košta u katastru. Prema nekim informacijama taksa je, prema njegovim rečima, za površinu do hektar 13.000 dinara, „što je na ivici da se ne isplati“.
Dodatni problem je, prema njegovim rečima i što je jedna od tih parcela zakupljena i što vlasnik neće da se time bavi.
-Druge dve njive koje se u katastru vode kao trsik i livada, površine tri hektara od čega je 1,3 hektara obradivo zemljište, zakupljene su od države i ne mogu ja pokretati postupak za prenamenu-rekao je Kujundžić.
I. S.