Kristofer Hil se nada da će nova Vlada Srbije biti formirana brže nego posle prošlih izbora

„Sada očekujemo izveštaj OEBS i verujem da Vlada Srbije treba da nastavi da radi sa OEBS na prevazilaženju nepravilnosti kojih je bilo“, rekao je Hil i dodao da su izbori svuda period koji nije lak i da bi trebalo pozabaviti se problemima do kojih je došlo i kojih je bilo.

„Ali, ako pogledamo dalje od toga, imajući iskustvo kada smo prošli put mesecima čekali da se formira nova Vlada, ja se sada nadam da ćemo novu vladu imati u kraćem periodu, kako bismo mogli da nastavimo sa izgradnjom dobrih bilateralnih odnosa“, rekao je Hil.

Navodeći da je svestan svih problema, Hil je istakao da Sjedinjene Države žele da vide pozitivan ishod i da postoji konsenzus o tome kako će se ti problemi rešiti.

„Mislim da ljudi u Srbiji moraju da se suoče i da jedni sa drugima nađu rešenja za probleme koji su nastali“, rekao je Hil i istakao da je jako bitno da ljudi u Srbiji imaju slobodu okupljanja i slobodu izražavanja i da veruje da će se to nastojati da to ne bude ograničavano.

„Srbija ima veliki potencijal, velike mogućnosti i želeli bi smo da ih ona ostvari“, podvukao je Hil.

Kada je reč o Kosovu, Hil je rekao da „niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i to je nešto o čemu Srbija treba sama da odluči“, ali da se očekuje da se i Priština i Beograd pozabave onim što je specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak stavio na sto i da na taj način smire međusobne odnose.

Hil je istakao da je stav SAD i EU da treba da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO) koja će pružiti neophodne elemente da Srbi tamo mogu da žive bez bojazni i bez straha, navodeći da ZSO nije nikakav društveni eksperiment nego sadrži elemente koji su isprobani i dokazani širom Evrope.

Upitan o tome da se čini da će ta zajedinca važiti samo za sever Kosova i šta je sa srpskim opštinama južno od Ibra, Hil je rekao da je ZSO taj prvi korak koji je potrebno postići da bi se izgradilo poverenje, da bi se izgradile takve okolnosti u kojima će se kasnije proširiti slično i na ostale delove Kosova“.

Na pitanje da li su u međusobnoj vezi najave pomoći u oružju Kosovu i stalne priče iz Beograda kako srpska vojska treba da se naoružava, Hil je rekao da mnoge zemlje moraju da pojačaju svoje vojne snage, ali da mora da se vodi računa da se to ne pretvori u trku u naoružanju i zato što takva trka obično samu sebe pokreće i ubrzava“.

„Pomoć Kosovu je dugoročne prirode i nije vezana za trenutnu situaciju i trenutne napetosti, i, konačno, treba da dovede do situacije u kojoj nije potrebno instaliranje stranih snaga na teritoriju Kosova. Ono što nas stalno zanima je vrsta stabilnosti. Smatram da svi treba da shvate da je najbolji način da se iz ovih teških vremena izađe putem dijaloga“, podvukao je Hil.

Hil je na pitanje kakvi su mu utisci posle posete jugu Srbije, odnosno opštinama Preševo i Bujanovca ,
rekao da nije na njemu da priča zašto se kasni sa primenom Plana od sedma tačaka koje su definisali lideri albanskih stranaka, a tadašnja Vlada Srbije prihvatila još 2013., ali da je tu da pomogne da se situacija zahvaljujući tome smiri.

Plan daje razloge da budemo optimisti u pogledu budućnosti, kazao je Hil koji je kao dobar primer u kom pravcu treba krenuti naveo albansku školi u Lučanima koju je posetio i za koju je odluku o renioviranju donela Vlada Srbije.

Na pitanje da li ljudi koji žive u Bujanovcu i Preševu treba da razmišljaju da su oni deo Srbije ili da slušaju političare koji im tvrde da oni mogu biti deo Kosova, Hil je kazao da u ovom delu Balkana medijsku pažnju dobijaju samo ako postoji tenzija, a tenzije i napetosti nisu dobre za rešavanje problema.

„Znam da ovde ljudi svoje probleme vide kao ekonomske, ali ako pogledate kako izgleda na mapi, ovo i nije tako loše mesto gde bi ste živeli. I zato hajde da vidimo na koji način može da se pomogne, a najbolji način je da se češće dolazi u posetu“, rekao je Hil.

On je poručio da su SAD zainteresovane da region jugoistočne Evrope postigne uspeh i da to ne potiče samo od ranijeg angažovanja ovde, već zato što žele za njih bolju budućnost.

„Približavamo se 25. godišnjici nemilih događaja i dešavanja iz 1999. godine i znam da se na to ovde gleda kao na tragične događaje. Opet, 25 godina je prekratnica jednog naroda kao i u životu pojedinca, kada je na neki način vreme da se pogleda unazad i da se podvuče crta kada je prošlost u pitanju i da se okrene ka budućnosti“, poručio je Hil.

I. S.