UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU: PUT DO NEKRETNINE ILI PREČICA DO PAKLA?

Ugovor o doživotnom izdržavanju je najčešći nasledni ugovor u našem pravu. Atmosfera neizvesne budućnosti i marginalizacije starijih osoba doprinosi sve češćoj upotrebi ovog ugovora kao instrumenta obezbeđenja egzistencijalne sigurnosti u trećem dobu. Nepotpuna zakonska regulativa i delikatnost pravnog odnosa koji se ovim ugovorom reguliše čine ga najčešće raskidanim i osporavanim ugovorom pred domaćim sudovima.

UKRATKO

Zakon o nasleđivanju definiše ugovor o doživotnom izdržavanju kao ugovor kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti prenese svojina na određenim stvarima ili kakvo drugo pravo na davaoca izdržavanja, dok se davalac izdržavanja se obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava, da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. U praksi ovu situaciju, gotovo po pravilu, čine starija osoba,nekretnina i mlađa osoba.

Specifičnost ovog ugovora ogleda se u trajnom izvršenju obaveza i činjenici da se zaključuje s obzirom na posebna svojstva ličnosti ugovarača. Pojam “izdržavanja” pored materijalne komponente koja podrazumeva obezbeđivanjestanovanja, hrane, odeće i obuće, nege, troškova lečenja i uobičajenih potreba, obuhvata i širok dijapazon moralnihobaveza. Briga o ličnosti primaoca izdržavanja i njegove ličnepotrebe imaju pretežno socijalnu i kulturnu dimenziju. Dok se materijalne obaveze mogu izvršavati posredno, nega i staranje o primaocu izdržavanja moraju se ispunjavati isključivo putem ličnog kontakta, u neposrednoj interakciji između ugovornih strana.

RASKID UGOVORA– ZAŠTITA ILI ZLOUPOTREBA PRAVA?

Osim u slučaju sporazumnog raskida, raskid ugovora o doživotnom izdržavanju se ostvaruje tek presudom u parničnom postupku.

Složenost međuljudskih relacija između ugovarača i činjenica da se ovaj ugovor može raskinuti zbog poremećenih odnosa,promenjenih okolnosti ili neurednog izvršenja obaveza, stvarajupovoljnu klimu za razne zloupotrebe, kroz raskid ili poništaj.

U slučajevima kada raskid ugovora o doživotnom izdržavanju inicira ugovarač koji za to nema opravdan razlog, i gde je zloupotreba očigledna, suprotna strana ipak ne može izdejstvovati održanje ugovora na snazi. Sud će u svakom slučaju usvojiti tužbeni zahtev za raskid ugovora nesavesne strane, bez obzira na to što je upravo njeno ponašanje, pa i zloupotreba prava, isključivi uzrok za raskid ugovora. U ovakvoj situaciji oštećena strana može se nadati samo pravično odmerenoj naknadi štete koju određuje sud po sopstvenom uverenju, ceneći sve okolnosti slučaja. Razlog za ovakvu sudsku praksu leži u činjenici da se cilj ugovora i valjano ispunjenje obaveza mogu ostvariti samo dobrom saradnjom u prijateljskoj atmosferi između ugovarnih strana, pa ako oni iz bilo kog razloga izostaju, nema mogućnosti za opstanak ugovora nasnazi.

Uprkos tome što sudska praksa pokazuje da sudovi tumače ugovor o doživotnom izdržavanju pre svega u interesu primaoca izdržavanja, kao slabije ugovorne strane, i primalac izdržavanja neretko svojim poašanjem može šikanirati davaoca izdržavanja, od čega je nemoguće osigurati pravnu zaštitu.

NASLEDNICI KAO POSLEDNJA PREPREKA NA PUTU DO REALIZACIJE

Zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju, zakonski naslednici primaoca izdržavanja najčešće se isključuju iz nasleđa, što u praksi dovodi do situacije, da i ukoliko uspe da se održi na snazi za života primaoca izdržavanja, nakon njegove smrti gotovo je zagarantovan pokušaj poništaja od strane njegovih naslednika.

Nedostatak zakonskih rešenja koja bi regulisala parvo naslednika na raskid ugovora o doživotnom izdržavanju u praksi dovodi do raznolikih stavova sudova i neujednačene sudske prakse povodom raskida ugovora na zahtev naslednika.

S obzirom na to da je forma uslov za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, uloga javnih beležnika koji solemnizuju ove ugovore je da mogućnosti za zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru. Javni beležnik je dužan da pre overe pročita ugovor strankama i da primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu, te da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici, o čemu stavlja napomene u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom ugovor je ništav. Ukoliko primeti da je cilj zaključenja ugovora izigravanje naslednih prava zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, javni beležnik će odbitisolemnizaciju.

SUMA SUMARUM

U današnjim ekonomskim i društvenim prilikama, zaključenjem ugovora o doživotnom izdržavanju najstariji članovi našeg društva obezbeđuju egzistencijlne uslove u periodu života kada više nisu sposobni za rad, niti za brigu o sebi. Ugovor o doživotnom izdržavanju, iako veoma koristan i društveno opravdan pravni institut sa viševekovnom tradicijom, sve češće postaje predmet zloupotreba, komercijalizacije i kontroverzi.

Ovakvu situaciju ne čini boljom ni nepotpuna zakonska regulativa, koja ostavlja širok prostor za različita tumačenja i nedoslednosti, što za rezultat ima iscrpljujuće sudske postupke, bilo da se oni vode zbog raskida ili poništaja ugovora ili utvrđenja njegove ništavosti. Zato, ukoliko želite da se u potpunosti osigurate prilikom zaključenja ovog ugovora, poredobaveznog angažovanja advokata, proverite naklonjenost zvezda i planeta. I upamtite: nepogrešiva intuicija postoji samo dok se ne dokaže suprotno, a to je uvek vrlo neprijatan trenutak.

- Advertisement -