Zašto investitori u obnovljive izvore energije u Srbiji strepe od novih zakonskih rešenja?
Investitorima u obnovljive izvore energije (OIE) nadležni u Srbiji novim zakonskim rešenjima nameću obavezu posedovanja skladišnog kapaciteta, kako bi njihova proizvodnja struje bila usklađena sa potrebama potrošnje, ali bi, smatra struka, umesto toga efikasnija bila izgradnja reverzibilnih hidroelektrana.
Investitorima u OIE naime, shodno izmenama Zakona o korišćenju OIE, Elektromreža Srbije može kao uslov za priključenje na elektroenergetsku mrežu da naloži da obezbede takozvane baterije za skladištenje struje, kako bi se osigurala stabilnost sistema.
Kada je taj zakon u aprilu izglasan u Skupštini Srbije nadležni su njegovo donošenje obrazložili time da se na taj način omogućava sigurnost rada elektroenergetskog sistema zemlje.
Tvrdi se da usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 GW na 20 GW u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.
Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema, Elektromreža Srbije, u vezi sa radom elektroenergetskog sistema, pa je izmenama zakona, kako tumače nadležni, problem rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.
Zakonodavac ističe i to da su izmene tog zakona zaštitile garantovanog snabdevača Elektroprivredu Srbije od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije.
Izgradnja baterija omogućava da se viškovi struje proizvedene u vetroparkovima i solarnim elektranama skladište i koriste po potrebi kasnije.
Na taj način se rešava pitanje nekontrolisane proizvodnje i stvaraju uslovi da ona bude usklađena sa potrebama potrošnje.
Naime, pristupom na mrežu EMS-a vlasnici obnovljivih izvora energije se obavezuju da isporučuju struju kontinuirano, odnosno odgovarajućom dinamikom.
Drugim rečima, potrebno je da isporučuju one količine struje koje su optimalne njenoj potrošnji.
Problem sa obnovljivim izvorima energije poput solarnih elektrana i vetroparkova je da oni zavise od prirode i da ne mogu uvek da postignu proizvodnju istog intenziteta.
Jasno je da je proizvodnja struje u tim obnovljivim izvorima veća kada ima dovoljno sunca i vetra a da je znatno manja ili da je nema kada to nije slučaj.
Da bi se isporuka struje odvijala u kontinuitetu i dogovorenom dinamikom potrebno je da ti proizvodni kapaciteti poseduju skladišni prostor to jest baterije u kojima se odlažu viškovi struje.
Oni se onda povlače u mrežu kada je proizvodnja u vetroparkovima ili solarnim elektranama manja.
Među novim potencijalnim investitorima se, zbog novih zakonskih rešenja, javlja bojazan da će obaveza posedovanja skladišta struje uvećati troškove izgradnje objekta.
Za izgradnju vetroparka ili solarne elektrane potreban je veliki novac, sa skladištima još veći, pa se investitori plaše da će im to otežati dobijanje povoljnih kredita neophodnih za sprovođenje posla.
I. S.