Dubravka Đedović: „Nastavljaju se reforme u EPS-u, usvajanje plana restrukturiranja kompanije do maja iduće godine“

„Promenili smo Statut EPS-a, smanjili nadzor od strane Vlade i uveli profesionalni nadzorni odbor. Cilj je da omogućimo efikasnije upravljanje preduzećem i do maja 2024. očekujemo da bude usvojen i plan restrukturiranja EPS. Unapredili smo zakonodavni okvir na osnovu kojeg su uspešno sprovedene prve aukcije iz OIE, čime smo obezbedili devet novih elektrana kapaciteta većeg od 700 MW i više od milijardu evra novih investicija u Srbiju. Završavamo izgradnju i gasne interekonekcije Srbija-Bugarska kojom ćemo obezbediti novi izvor snabdevanja gasom za Srbiju. Očekuje se da gasovod uđe u probni rad početkom decembra”, rekla je Đedović, učestvujući na panelu u okviru Beogradskom ekonomskom forumu.

Kako je dodala, u narednoj godini, jedan od prioriteta je usvajanje izmena Zakona o energetici kojim će se izvršiti dodatno usklađivanje sa poslednjim energetskim paketom EU i pomoći da se nastavi sa reformama u državnim preduzećima da ona budu još efikasnija.

„Očekuje nas i usvajanje nove Strategije razvoja energetike, čiji je finalni nacrt završen i spreman za javnu raspravu, kao i Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, koji čeka da bude usvojen na Vladi kad ona ne bude više u tehničkom mandatu. Očekuje nas puštanje u rad TE Kostolac B3 koji će biti najveći kapacitet koji smo izgradili u poslednjih 30 godina i koji će obezbediti stabilno snabdevanje baznom energijom u procesu energetske tranzicije. Početkom 2024, očekuje nas i završetak postrojenja za odsumporavanje u TENT A u Obrenovcu, što će smanjiti emisiju štetnih gasova iz ove termoelektrane na nivo domaćih i evropskih propisa. U pripremi su i novi veliki projekti, pre svega izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica i naftovoda Srbija-Mađarska”, navela je Đedović.

Govoreći o ambicijama Srbije u procesu energetske tranzicje, ona je rekla da ovaj proces zahteva vreme i ogromna finansijska sredstva, i da nije moguće “da postanemo zeleni preko noći”.

„Potrebno je da najpre postavimo cijeve, napravimo proračun koliko će to da nas košta, da obezbedimo finansijska sredstva, i da na osnovu toga krenemo u realizaciju, što već radimo. Važno je i da smanjujemo i potrošnju energije, jer Srbija trenutno troši oko tri puta više energije za istu jedinicu BDP. Podsticali smo građane da smanje potrošnju energije i kroz subvencije, a važan rezultat je i što smo uspeli da podstaknemo građane popustima i edukacijom da racionalnije troše energiju. Više od milion domaćinstava mesečno tokom prethodnih godinu dana smanjilo je svoje račune, a samo u oktobru više od polovine svih domaćinstava u Srbiji je ostvarilo popust na račun između 20 i 40 odsto“, kazala je Đedović.

Ona je naglasila da treba prestati sa mantrom da su za smanjenje emisije štetnih gasova najveći problem termoelektrane.

„Najveći problem su individualna ložišta i energenti koje domaćinstva u Srbiji se koriste za grejanje. Država će nastaviti da subvencijama podstiče domaćinstava da promene kotlove i pređu na čistije izvore energije. Obezbedili smo 50 miliona evra u tu svrhu što je dva i po puta više novca nego u prethodnom periodu, a građani trenutno konkurišu za subvencije u 131 opštini sa kojima smo potpisali ugovor”, rekla je Đedović.

I. S.