Javno čitanje Izveštaja o napretku Srbije: „Srbija za 10 godina pregovora o pristupanju EU ‘neznatno’ poboljšala nivo pripremljenosti za članstvo“

Srbija je za 10 godina pregovora o članstvu u Evropskoj uniji „neznatno“ poboljšala nivo pripremljenosti za članstvo, a ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji je realističan, ali u većoj meri negativan, ocenili su učesnici Javnog čitanja Izveštaja.

Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva izjavila je da Izveštaj ima i pozitivne i negativne elemente i da je „pošten“, a da je Paket proširenja, u okviru kojeg je izveštaj o Srbiji, „istorijski“ i „ambiciozan“.

„Moramo približiti ovu zemlju EU. Nadam se da će Srbija i Zapadni Balkan moći da vide ovu istorijsku šansu i načine opipljiv progres pre svega u osnovnim oblastima“, izjavila je ona.

Izvršni direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija rekao je da nivo pripremljenosti Srbije za članstvo u Evropskoj uniji već osam godina stagnira.

„To je po meni pokazatelj da li je ova zemlja zaista na evropskom putu“, rekao je on.

Dodao je da je Srbija od 2015. načinila vrlo malo pomaka, te da je ranije brže napredovala.

„Napretka po pitanju određenih poglavlja imamo u vrlo tehničkim poglavljima. Dok u ova dva najznačajnija – 23 i 24, skoro nikad od 2016. kada su otvorena nismo imali dobre ocene, znači nešto nije u redu sa procesom evrointegracija u našoj zemlji“, rekao je Todorović Štiplija.

On je rekao i da antievropski narativ dolazi od zvaničnika, a da ga mediji samo prenose i da, kada je reč o Izveštaju, svake godine uoči objavljivanja mediji bliski vlasti nametnu narativ kako će on biti ocenjen, odnosno da ga predstave kao pozitivan.

Kada je reč o delu Izveštaja koji se tiče medija rekao je da je EK primetila sve što se tiče novih zakona, ali se fokusirala na zakonske procedure kojima su usvojeni.

„Kada budu počeli da se primenjuju tad ćemo da vam kažemo da li je bilo napretka. Vidite kako se to menja, prošla Evropska komisija je insistirala da država izađe iz vlasništva u medijima, ova ima narativ da postoje različiti slučajevi u EU“, rekao je i dodao da je iz svojih izvora saznao da je bilo lobiranja Srbije da se određene odredbe zakona i primedbe o njima prećute.

Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek izjavio je da je Srbija za 10 godina pregovora sa EU o članstvu „neznatno“ poboljšala nivo pripremljenosti, te da je takav trend „nedopustiv i ne zadovoljava“.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković ocenila je da je važno da se o izveštaju Evropske komisije govori što više kako bi informacije koje se u njemu nalaze došle do građana Srbije.

Izjavila je da je Izveštaj „realističan, u većoj meri negativan“.

„U Srbiji se manipuliše sadržajem izveštaja, njegovi nalazi podložni su različitim interpretacijama. Kao društvo mi još uvek nismo postigli konsenzus oko članstva u EU. Zato je važno naći način kako da izveštaji postanu važni onima koji obaveze EU treba da ispune“, rekla je ona.

Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) ocenila je da je određenog napretka bilo u oblasti pravosuđa, što je rezultat ustavnih promena u oblasti pravosuđa, ali i da je EK konstatovala pritisak na sudije i tužioce.

„Ti pritisci najčešće dolaze od predstavnika vladajuće većine i njihovih narodnih poslanika, koji bi trebalo da približavaju građane institucijama, što u Srbiji nije slučaj. Ovde imamo potpuno suprotan efekat, jer kroz Narodnu skupštinu, vladajuća većina dodatno stvara negativnu sliku o pravosuđu i umanjuje poverenje građana da se uopšte institucijama obraćaju“, rekla je Spremo.

Istakla je i da se pominje procesuiranje ratnih zločinaca, te da im davanje prostora u javnosti i atmosfera mržnje podstiču nasilje i neprihvatanje sudski utvrđenih činjenica od strane javnosti u Srbiji.

Spremo je rekla i da se u izveštaju pominju konkretne afere u oblasti korupcije, koje nemaju sudsko rešenje, te da Srbija nema uređen mehanizam da se u bojkama pokaže da li se na tome nešto radi.

I. S.