Ratari: „Razmišljamo da li da sejemo pšenicu, ove godine smo u gubitku“

„Cena pšenice sada pokriva samo 70 % troškova, bez naše zarade i amortizacije i ako je sejemo, a ona ostane ista u startu smo u gubitku 30 % po hektaru“, navela su ta udruženja.

Dodaje se da je država kriva, jer je, u vreme kada je cena pšenice bila najviša, 45 dinara za kilogram, izvoz zabranjen, zbog čega je pala na 19 dinara, a cena kukuruza sa 37 na 14,5 dinara.

Zbog toga, kako su naveli, država, sada kada se razmatra budžet, treba da poveća subvencije na 400 evra po hektaru, a agrarni budžet na deset odsto republičkog budžeta, jer toliko doprinosi njegovom rastu.

Gubitak je, kako su naveli, na svim poljoprivrednim proizvodima, cena suncokreta je sa 73 dinara pala na 37 dinara, a soje sa 85, na oko 40 dinara.

„Pitanje je da li i dalje da sejemo pšenicu u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo, bankrotiramo. Mnogi su već ušli u ‘spiralu smrti’, jer ne mogu da vraćaju kredite bankama, pa su pali u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescelje da bi naplatili dugovanja“, navedeno je u pismu.

Dodaje se da „država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača, ne pokazujući nikakvo interesovanje da ih spase“.

I. S.