Ostavljanje cigareta može da bude lakše uz određene namirnice: Postoji lista voća i povrća koja sadrže nikotin

Svako ko je pušač zna da je ostavljanje duvana preteška odluka.

Razlog za to je činjenica da nikotin izaziva ozbiljnu zavisnost, a simptome apstinencije ne treba potcenjivati – veoma su realni i mogu da potraju dugo, naročito mentalna borba koju treba da vodite.

U Srbiji oko trećine odraslih puši cigarete i druge duvanske proizvode, a godišnje zbog pušenja umre 15.000 ljudi.

Broj pušača u Srbiji starijih od 15 godina je 2,8 miliona, procenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Iako vlada uverenje da je nikotin najštetniji sastojak cigareta, istina je da na zdravlje više utiče na stotine drugih hemikalija u duvanu.

Delovanje nikotina može uticati na kratkoročne funkcije mozga, suziti krvne sudove, povećati krvni pritisak i poremetiti rad srca.

Pušenjem jedne cigarete unese se u organizam oko 1,5 mg nikotina, a letalna doza za odraslu osobu je 60 mg. Do smrti dolazi zbog respiratorne paralize. Nikotin se resorbuje preko velike respiratorne površine plućnih alveola za nekoliko sekundi tokom pušenja, a u mnogo manjoj meri i lokalno kroz kožu i sluzokožu.

Efekti nikotina ostvaruju se dvojako: specifičnim agonističkim delovanjem na nikotinski tip acetilholinergičkih receptora i nespecifično, pokrećući mehanizme nagrade i pozitivnog potkrepljenja, preko dopaminergičkog i drugih sistema koji učestvuju u mehanizmima stvaranja zavisnosti.

Kod hroničnih pušača dolazi i do razvoja zavisnosti i na psihološkom i na fizičkom (fiziološkom) nivou. Takođe se javlja čitav niz promena i smetnji u funkcionisanju i na kognitivnom, afektivnom i somatskom planu.

Bilo da je u pitanju duvan ili elektronska cigareta, postoji niz alata koje možete koristiti da se oslobodite nikotina. Flasteri i žvake su među najpopularnijim. Ali da li ste ikada razmišljali o svojoj ishrani?

Nikotin je prirodno proizveden alkaloid i stimulans koji se nalazi u biljci nazvanoj pomoćnica (Solanaceae), koja dolazi iz porodice velebilja. To znači da je duvan iz porodice kojoj pripadaju i paradajz i plavi patlidžan. To znači da svakog dana unosimo male doze nikotina u uobičajenom voću i povrću.

Studija objavljena u časopisu „Nicotine and Tobacco Research“ obavljena na 1.000 pušača pokazala je da su oni koji su jeli najviše voća i povrća imali tri puta veću verovatnoću da će ostati bez dima najmanje 30 dana.

Štaviše, prestanak pušenja dovodi do povećanog apetita i povećanja telesne težine. Zato je dobra ideja da umesto nezdravih slatkiša i grickalica jedete nisko kalorično voće i povrće.

„Iako je nikotin prirodno prisutan u voću, povrću i drugoj hrani koju svakodnevno jedemo, nivoi su izuzetno mali, tako da nema šanse da postanete zavisni od njih“, kaže Markus Lindblad.

„Kada jedete ovu hranu, male koncentracije nikotina putuju kroz creva i vaše telo ih lako vari. U poređenju sa tim, nikotinski proizvodi (kao što su nikotinske kesice) imaju mnogo veće količine nikotina koji se apsorbuje u krvotok. Nikotin koji se nalazi u biljkama velebilja i drugoj hrani meri se u mikrogramima (µg). Milion µg jednako je jednom gramu, tako da su nivoi minimalni. Međutim, dobro je da ljudi razumeju šta je nikotin i gde se može naći.“

Markus se osvrće na voće, povrće i drugu svakodnevnu hranu u kojoj se može naći nikotin:

Plavi patlidžan

Krompir

Karfiol

Zelene paprike

Paradajz

Čaj.

I. S.

- Advertisement -