Milojko Arsić: „BDP će biti oko 2 %, rast standarda zbog podele novca građanima – privremen“
Ivana S.
Objavljeno 29/09/2023
Bruto domaći proizvod Srbije će ove godine porasti oko 2 %, ocenio je Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora, na predstavljanju najnovijeg izdanja ovog makroekonomskog biltena, uz napomenu da to znači da će u drugoj polovini godine morati da ubrza ekonomska aktivnost.
BDP je u prvoj polovini godine porastao 1,3 %, 0,9 % u prvom kvartalu i 1,7 % u drugom na krilima visokog rasta građevinske industrije.
Na ubrzanje rasta u drugom polugodištu uticaće nastavak visokih stopa građevinarstva, poljoprivrede i IT-a. Takođe će i fiskalni stimulusi, odnosno davanja po 20.000 dinara penzionerima, po 10.000 mladima uticati na rast potrošnje i BDP-a.
„Povećanje rashoda imaće mali pozitivni uticaj na BDP u narednih nekoliko meseci, dok će dugoročni uticaj biti neutralan ili negativan, zato što će podstaći inflaciju, zbog čega će kamatne stope morati da ostanu više, a to će uticati na privredni rast naredne godine. Standard građana će se povećati narednih nekoliko meseci, ali to će delom neutralisati veća inflacija. U srednjem roku standard će biti ili isti ili čak i niži od onog koji bi bio da tih fiskalnih mera nije ni bilo“, ocenio je Arsić efekte državnih davanja dodavši da su ona tipična za mlade demokratije i izborne autokratije, mada ni zrele demokratije nisu imune na to.
Faktički, vlast se uoči izbora odlučuje na trenutno povećanje standarda građana na uštrb budućeg sporijeg privrednog rasta.
Što se tiče rasta u prvoj polovini godine i posebno drugom kvartalu, Arsić je istakao da su zemlje Centralne i Istočne Evrope u proseku imale pad BDP u drugom tromesečju.
Među njima, kako je on opisao, Srbija j imala najmanje loše rezultate.
Ipak, on je ocenio da su rast građevine i poljoprivrede koji su doprineli rastu od 1,7 odsto u drugom tromesečju privremene prirode, izrazivši sumnju da je građevinarstvo uopšte i raslo 15 odsto u tom periodu, kao i da je prošle godine zabeležilo dubok pad koji je procenila statistika.
Na ekonomske rezultate je pre svega uticao oporavak energetike uz dobre okolnosti poput odlične hidrologije, ali taj efekat na industriju i BDP se uskoro završava.
Gledano po tome kako se BDP troši, najveći doprinos dali su izvoz i investicije što je pozitivno, ali se verovatno neće nastaviti u narednoj godini.
Investicije rastu zbog građevinarstva, ali opada uvoz kapitalnih dobara.
Na ekonomiju će naredne godine negativno uticati stagnacija i recesija u EU i usporavanje rasta Kine, što će pogoditi našu prerađivačku industriju. Takođe će, prema analizi Kvartalnog monitora, visoke kamatne stope usporiti investicije i kupovinu trajnih potrošnih dobara, a produžena visoka inflacija u Srbiji će smanjiti realne dohotke građana i usporiti pad kamatnih stopa.
Ukoliko bi cene energenata nastavile da rastu, to bi usporilo i rast BDP-a Srbije.
I. S.
