Ciklus „Gnevni filmovi“ u Domu omladine Beograde (DOB) nastaviće se u petak, 15. septembra od 20 časova u Klubu DOB, tribinom nazvanom „Družba i služba – a koje je vaše smrtonosno oružje?“.
Tom prilikom u žiži će se naći rediteljski prvenac glumca Radeta Ćosića, dugometražni igrani film „Ko živ ko mrtav“, nedavno ovenčan Nagradom publike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Na 58. Filmskim susretima u Nišu mladi glumac Stefan Jevtović osvojio je titulu Glumca prve festivalske večeri, kao i specijalno priznanje festivalskog žirija. To su bila prva javna prikazivanja pomenutog filma. U razgovoru će učestvovati: Rade Ćosić, reditelj, scenarista i glumac; Stefan Jevtović, glumac i drugi članovi ekipe filma, a tribinu vode Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari. Ulaz je slobodan.
Film „Ko živ, ko mrtav“ je žanrovski određen kao akciona krimi-komedija. Ćosić u filmu glumi jednu od glavnih uloga, producirao ga je (uz Igora Turčinovića i Željka Mitrovića) i za njega napisao, zajedno sa Markom Backovićem (koscenarista) i Dimitrijem Vojnovim (skript doktor), scenario. Priča filma prati beogradske detektive za ubistva Trivana i Selju koji se suočavaju sa onim sa čim se suočavaju tipični policajci – šefom mafije, čudnim osumnjičenima, još čudnijim doušnicima i ubistvom devojke koja je bila upletena u neke sumnjive poslove. Zbog istine koji jure – oni će okrenuti čitav svet protiv sebe, ali i naglavačke.
O svom novom filmu Ćosić je otkrio sledeće detalje: „Film Ko živ, ko mrtav bi trebalo da bude prvi buddy movie u srpskoj kinematografiji. Pod velikim uticajem holivudskih filmova iz 80-ih i 90-ih, na kojima sam odrastao, napisao sam sa Markom Backovićem scenario za ovaj film. Inspiracije su nam bili Smrotnosno oružje, Loši momci, Tango i Keš, a i Policajajc sa Beverli Hilsa, iako Edi Marfi u tom filmu nema partnera, kao i 48 sati čuvenog Voltera Hila sa Marfijem i Nikom Noltijem. Na kraju je došlo do toga da film i režiram – što nije bio prvobitni plan – ali mi je drago da se dogodilo, pošto mi je to bila davnašnja želja. Veliku zahvalnost dugujem Dimitriju Vojnovu i sjajnom direktoru fotografije Igoru Maroviću. Imao sam veliku podršku, postupali su prema meni kao prema sinu jedincu, to znam, pošto i jesam jedinac.“
Na filmu su, pored pomenutih, radili kompozitor Novak Ašković, scenograf Nikola Nikolić, kostimografkija Kristina Savić. Film su producirali Apollon, Telekom Srbija i Cinemashina. Glavne uloge tumače Rade Ćosić i Stefan Jevtović, a u filmu glume i Ljubomir Bandović, Milan Vasić, Dragana Mićalović, Dragan Marinković Maca, Bane Zeremski, Tijana Pečenčić, Miloš Đorđević i Alzan Pelešić.
„Postati reditelje je“, takođe je istakao Ćosić, „kruna karijere svakog glumca, ne u smislu opisa posla, već i kada je u pitanju kompletna vizija. To je zaista prelepo i mislim da sam na neki način dodirnut od strane Fortune. Odrastao na holivudskim filmovima, volim Tonija Skota, Spilberga, ali i klasike iz zlatnog doba Holivuda, kao što je Ben Hur, omiljeni film mog oca, koji sam gledao preko šezdeset puta. Dok gledam crtani film Zemlja pre vremena i dan-danas plačem, a prvi film koji sam pogledao na video-rekorderu marke Nacional, koga je nabavio moj otac, bio je Ferarin Kralj Njujorka sa Kristoferom Vokenom u glavnoj ulozi – on mi je bio omiljeni glumac u tom periodu, a njegova igra i krupni planovi čine taj film onim što jeste. Mama je volela Breda Pita i Legende o jeseni, a tata joj je parirao sa Žaokom i Robetom Redfordom. Zahvaljujući Redfordovom filmu Šaptač konjima shvatio sam da i glumci mogu da budu odlični režiseri, ali nikada nisam mogao da sanjam da će se i meni jednog dana pružiti prilika da režiram. U ovom trenutku se sećam reči svoje profesorke glume, velike Goce Marić. Nakon što bi pogledala moje glumačke vežbe, obično bi rekla – ’Rade, drugi sprat, dramaturgija, režija’. I eto, te njene reči su se i obistinile.“
Bajić i Janković duže od dve decenije pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film. Već četiri godine uređuju portal Filmskog centra Srbije, a zajedno sa Ivanom Velisavljevićem autori su nagrađivanih knjiga „Kritički vodič kroz srpski film“ i „Najbolji srpski filmovi XX veka“. O filmu i popularnoj kulturi pišu i/ili su pisali za „City Magazine“, „Vreme“, „Film New Europe“ i „Optimist“; a njihovi tekstovi objavljivani su na „Popboksu“, u „NIN-u“, „Filažu“, „Presingu“… Zoran Janković je stalni saradnik RTS-ove „Velike iluzije“, dok je Bajić autor četiri romana. Bili su i autori i voditelji filmskog podkasta „Prvi red“, a drugu godinu za redom po Srbiji vode filmsku radionicu za decu i mlade „Kako se gleda film“ u organizaciji Mreže kinoprikazivača Srbije. Novinari su i urednici filmskog časopisa „Vidimo se u bioskopu“. Janković i Bajić su svoje prve filmske tribine počeli da osmišljavaju i moderiraju još 2010. godine, upravo u Domu omladine Beograda.
lj.z.
