Demostat: „Japanci menjaju Kineze na projektu izgradnje RHE Bistrica“

Reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistricu po prvobitnom planu trebalo je da grade kineske firme, ali rat u Ukrajini, često „nezavidni rezultati kineskih kompanija, netransparentnost, niski ekološki standardi, kao i kašnjenja u radovima i plaćanju podizvođača“, naveli su srpske vlasti da promene odluku i da za Bistricu izaberu – japanske organizacije, kao pouzdanije partnere, piše Demostat.

Za projektantski deo posla trebalo bi da bude zadužena Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), dok bi Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) obezbedila finansije. Za Bistricu, kao i za HE Đerdap, bile su zainteresovane kineske kompanije Power China i Avik (AVIC-ENG-China International Engineering Corp), koje su, kako navodi Demostat, praktično bile dobile i obećanja srpskih vlasti. Međutim, od toga se odustalo.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović prošlog meseca sastala se sa delegacijom iz JICA, čiji su predstavnici izrazili zainteresovanost za učešće u projektu RHE Bistrica.

JICA je razvojna organizacija koja pruža podršku državama širom sveta na projektima, koji doprinose napretku u lokalnim sredinama u oblastima koje pokrivaju sve od urbanog razvoja, energije i prevoza, pa do poljoprivrede, ishrane, obrazovanja i zaštite životne sredine.

U Srbiji JICA već sprovodi više velikih projekata, uključujući i modernizaciju javnog saobraćaja u Beogradu, postrojenje za odsumporavanje u TE Nikola Tesla i razvoj kapaciteta za upravljanje čvrstim otpadom.

U tom aranžmanu, najveći deo sredstava za finansiranje trebalo bi da obezbedi JBIC, koji se između ostalog bavi kreditiranjem projekata širom sveta koji doprinose zaštiti životne sredine, odnosno smanjenju emisije štetnih gasova, piše Demostat.

U tom pogledu RHE Bistrica se potpuno uklapa u njihovu delatnost.

U prethodnih pet godina Srbija je praktično obećala kineskim kompanijama da će raditi na dva važna projekta za srpski energetski sistem, RHE Bistricu i Đerdap 3, tako da su Kinezi bili uvereni da će im i ti projekti pripasti.

Međutim, zbog rata u Ukrajini, ali i praktičnih sumnji u pouzdanost kineskih kompanija, čestih kašnjenja u projektima izgradnje auto-puteva, te sve gore reputacije, nakon niza vesti o lošem tretmanu radnika u preduzećima poput Linglonga i Zijina, odnosno njihovih podizvođača, takođe kineskih firmi, ili slabog filtriranja izduvnih čestica u svojim rudarskim postrojenjima, srpske vlasti su odlučile da će svima glava biti mirnija ako se za ovaj projekat izabere manje „kontroverzan“ partner, navodi Demostat.

Kako se dodaje, tretman radnika pokazuje se kao „najveći reputacioni rizik“ za Vladu Srbije, pošto svako malo pa se u medijima pojave izveštaji o radnicima kojima su uzeti pasoši, koji spavaju bez osnovnih sanitarnih uslova u pretrpanim barakama ili kojima je sloboda kretanja ograničena.

Sporo izvođenje građevinskih radova, čemu doduše često kumuje nedovršena eksproprijacija i sukobi sa lokalnim stanovništvom, kao i visok stepen zagađenja u kineskim rudnicima u Srbiji samo su dodatni razlog da se Vlada odluči za „prikladnijeg“ partnera.

Tim pre što je Bistrica i zvanično dobila status prioritetnog energetskog objekta u Planu razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti, koje je usvojila Vlada Srbije.

Kako je rekla ministarka Đedović, Bistrica će imati važnu ulogu u naporima Srbije da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Upravo to je u poslednjim godinama postalo najvažnije pitanje takozvane zelene agende, budući da bi RHE Bistrica omogućila EPS-u da čuva viškove električne energije dobijene iz sunca i vetra u periodima, kada proizvodnja nadmašuje tražnju, odnosno balansiranje opterećenja elektromreže, koje će doći do izražaja kako obnovljivi kapaciteti u Srbiji budu rasli.

Bistrica nam je veliki projekat, nekada smo mislili da će biti 700 miliona, ali sada vidimo da će izaći 1,2 milijarde. Ministarka (Dubravka Đedović) ide u Japan da pregovara za finansiranje, i to kada krene onda se radi, to je od ogromnog značaja za ceo južni deo Zlatiborskog okruga. To je od ključnog značaja i za balasiranje energije, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada bude izgrađena, RHE Bistrica će potopiti 324 hektara zemljišta u priobalju Uvca, brana će biti visoka do 90 metara, imaće maksimalnu širinu do deset metara i dužinu do 230 metara.

Reverzibilna hidroelektrana poseduje pumpe kojima, koristeći struju dobijenu iz obnovljivih izvora, pumpa vodu u gornju akumulaciju, tako da hidroelektrana služi kao ogromna ­“baterija“ za zelenu energiju.

Bistrica će imati četiri agregata jačine 157,1 megavata, odnosno ukupno 628 megavata, što je stavlja u red najvažnijih energetskih postrojenja u zemlji i glavnog činioca koji će omogućiti širu primenu zelenih tehnologija u Srbiji.