Kinezi mogu da hakuju računare i telefone koje nam prodaju?

Postoje osnovane sumnje da mnogi čipovi, procesori raznih namena, mikrokontroleri i memorijski čipovi kineskih proizvođača imaju ugrađen backdoor.

Poslednjih godina u medijima se gotovo svakodnevno mogu naći vesti o velikim hakerskim napadima, krađi ličnih podataka ili kriptovaluta poput Bitcoina. Pitanje sajber bezbednosti postalo je od presudne važnosti za međunarodne institucije velikih korporacija, kao i za same države.

Iako su do sada mere borbe protiv hakera bile ograničene uglavnom na instaliranje antivirus softvera, korišćenje dugih lozinki i izbegavanje sumnjivih onlajn sadržaja i aplikacija, stručnjaci upozoravaju da postoji mogućnost da su „vrata“ za hakovanje računara, laptopova i pametnih telefona „ugrađena“ još u fabrikama u Kini i širom Azije.

Ko kontroliše Peking?

Naime, postoje osnovane sumnje da mnogi čipovi, procesori raznih namena, mikrokontroleri i memorijski čipovi kineskih proizvođača imaju ugrađen backdoor koji može da se koristi za hakerske napade i razne vrste zloupotreba. Te mogućnosti nisu slučajne niti su rezultat grešaka u proizvodnji čipa, već postoje od samog početka projektovanja. Takođe, američki, britanski i nemački stručnjaci, ali i institucije EU takođe upozoravaju da memorijski moduli ili SSD diskovi mogu da imaju „dodatne komponente“, čija je jedina uloga zapravo mogućnost da ih netko „pozove“ iz Kine.

Još 2018. godine američki i britanski mediji preneli su tvrdnje sagovornika iz američkog obaveštajnog aparata koji su tvrdili da serveri i sistemi za skladištenje velike količine podataka kineskih proizvođača na svojim matičnim pločama imaju dodatne komunikacione čipove pomoću kojih se može pristupiti podacima o njima izvan „standardnih“ internet protokola, prenosi Net.hr.

I TikTok nas špijunira?

Zaista, takve tvrdnje potvrdio je 2019. godine tadašnji američki predsednik Donald Tramp, kada je na preporuku svojih savetnika za nacionalnu bezbednost uveo sankcije dvema velikim kineskim kompanijama – Huawei i ZTE. Bela kuća tada je utvrdila da „određeni mrežni sistemi tih kompanija za 5G mobilne internet mreže mogu da sadrže dodatne komponente, kojima kineske službe mogu da pristupe bez znanja operatera koji su ih instalirali“. Iako se tada mislilo da je to u suštini samo politički potez Trampa za pobedu na izborima, nova administracija predsednika Džoa Bajdena produžila je ove sankcije i uvela dodatne zabrane američkom tehnološkom sektoru na izvoz novih tehnologija i komponenti u Kinu.

Ne radi se samo o serverima, računarima i pametnim telefonima – kineske aplikacije takođe su pod sumnjom za špijunažu. Sigurno najpoznatija kineska aplikacija, društvena mreža TikTok, koja ima više od 1,5 milijardi korisnika širom sveta, u vlasništvu je kompanije Byte Dance iz Hong Konga. Ova aplikacija ima i svoju „sestru bliznakinju“ za kinesko tržište, nazvanu Douyin. Byte Dance je u SAD-u i EU više puta optuživan za saradnju s kineskim obaveštajnim službama. Iako kompanija to poriče, Kina ima niz zakona o nacionalnoj bezbednoisti koji u osnovi zahtevaju od svih tamošnjih kompanija da daju sve podatke o svojim korisnicima vladinim agencijama.

Zbog toga je TikTok zabranjen u SAD-u na zvaničnim telefonima federalnih službenika, zvaničnika Pentagona, kao i State Departmenta i Bele kuće. Isto tako, zvaničnicima briselskih institucija – Evropskog parlamenta, Evropske komisije i Veća Evrope – zabranjeno je korišćenje TikToka na službenim uređajima, a preporučeno je i da se aplikacija ne koristi na privatnim uređajima, pa čak ni na porodičnim uređajima.

TikTok je već godinama najbrže rastuća društvena mreža na svetu, s više od milijardu aktivnih korisnika mesečno. Takođe, korisnici TikToka provode u proseku četiri puta više vremena unutar aplikacije u poređenju s Facebookom, Instagramom i Twitterom.

I. S.

- Advertisement -