Džejms O’Brajen: „Ovo što je Rusija pokrenula trajaće generacijama, isto je bilo i na Balkanu“

Odbor za spoljnopolitičke poslove Senata SAD održao je pretres na kojem se raspravljalo o nominaciji Džejmsa O’Brajena za funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

O’Brajen je dugogodišnji diplomata, koji je dobro upoznat sa Zapadnim Balkanom, a trenutno je šef Kancelarije za koordinaciju sankcija pri Stejt departmentu. Bio je deo američke delegacije tokom pregovora Srbije i Kosova u Rambujeu 1999. godine, a u učestvovao je u pisanju Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH.

Tokom uvodnog izlaganja, O’Brajen je rekao da mu je čast što je nominovan za poziciju:

„U osnovi, suština tog posla je da promoviše američku bezbednost, prosperitet i vrijednosti, saradnjom sa našim najsnažnijim partnerima u Evropi i Evroaziji. To je globalna platforma koja čini Amerikance prosperitetnijim i bezbednijim“.

Nakon što je ispričao porodičnu priču, čija je poenta bila da je američko učešće u Drugom svetskom ratu učinilo Zapadnu Evropu bezbednijom, mirnijom i uspješnijom, O’Brajen se vratio na aktuelne događaje – na rusku invaziju na Ukrajinu.

„Govorimo o ljudskoj boli koja će trajati decenijama. Ono što je Rusija pokrenula u Ukrajini, ostaće s nama generacijama. Isto je i sa ljudima koji su preživljavali konflikte na Zapadnom Balkanu 90-tih, gdje sam bio ponosan da služim zemlji, do Južnog Kavkaza“, naveo je O’Brajen. „Moramo da zapamtimo da to nije samo geopolitika, nego da se tu radi o ljudima i o tome kako oni mogu da se oporave“.

Potom je objasnio da SAD imaju modele i znaju kako da uspiju u integraciji ekonomija poput ukrajinske u bogatije ekonomije i podignu ljude iz tog regiona, „a isto je moguće i za ljude Južnog Kavkaza, oko Crnog mora i na Zapadnom Balkanu“, navodeći da je ključno to kako će SAD postupati u naredne dve-tri godine.

Saradnja sa obe stranke (demokrate i republikanci)

Dodao je da se raduje saradnji sa senatorima iz obe stranke, te zatražio podršku i resurse iz Kongresa da bi Biro za Evropu i Evroaziju Stejt departmenta mogao što bolje da radi svoj posao.

Nakon uvodnih izlaganja, senatorka Tami Dakvort je upitala O’Brajena za mišljenje, imajući u vidu njegovu ulogu u izricanju sankcija, o tome kakve su sposobnosti Rusije da održi ratne napore i sačuva teritorije, koje je osvojila u Ukrajini, odnosno, o mogućnostima NATO saveznika da zadrže nivo podrške, koji su do sada davali Ukrajini.

„Volja naše koalicije da ostane zajedno u velikom delu zavisi od njihovog osećaja pouzdanosti i održivosti američkog liderstva u tom naporu, i to mora da dođe sa obe strane političkog spektra (u SAD)“, odgovorio je O’Brajen, dodajući da ne želi da špekuliše o tome šta se dešava u Rusiji, ali da je jasno da određene podele postoje.

„Vidimo da se Rusija suočava sa određenim ograničenjima“, rekao je O’Brajen. „Ona gradi svoje domaće kapacitete u proizvodnji određenih oružja, ali sve je manje u mogućnosti da dobija ključne komponente od mnogih ekonomija iz inostranstva, što limitira njihovu mogućnost da vode moderan rat. Umesto toga, vidite ih da vode statični rat, da napadaju civilne mete, uključujući i ekonomske mete u proteklim sedmicama“

Kazao je da ne vidi da će se ruska ekonomija doživeti kolaps, jer je reč o velikoj ekonomiji, ali da će morati da pravi teške odluke i da određena ograničenja već postoje, te da će ruska ekonomija do kraja decenije biti 20 % manja nego što bi bila da Rusija nije napala Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, američka koalicija je s druge strane veoma stabilna, a Rusija to zna i pokušava da uzdrma, a primer za to je napad na globalni sistem hrane – uništavanje zaliha u Ukrajini i sprečavanje izvoza žitarica iz Ukrajine.

I. S.

- Advertisement -