„Put za Dečane“ – Autobiografska zbirka priča akademika Svetomira Arsića Basare

I u desetoj deceniji života, naš poznati vajar, akademik Svetomir Arsić Basara posvećen je umetničkom stvaralaštvu. Ekipa RTS-a je posetila njegov atelje nadomak Beograda, povodom nedavno objavljene knjige priča „Put za Dečane“.

U Maloj Moštanici nadomak Beograda zatekli su velikog umetnika kako stvara još jedno delo inspirisano postojbinom, Kosovom i Metohijom, baš kao što je i novu knjigu priča „Put za Dečane“ posvetio svom rodnom kraju, detinjstvu i usudu da živi i stvara daleko od svog zavičaja.

– Put za Dečane u našem narodu, u mom narodu, u mom kraju, kao manastir je velika svetinja. Stići do njega, to je značilo stići do nekog mesta koje ostaje trajno u sećanju, nezaboravno. Sam manastir je na takvom mestu da pleni svojim pejzažom i svojom okolinom uopšte. Tu je reka Bistrica koja daje posebnu draž, borova velika šuma, i uopšte atmosfera je u pravom smislu božanska. I zato se to smatra jednim kultnim mestom za svakog Srbina na Kosovu – navodi akademik Svetomir Arsić Basara.

Put za Dečane je autobiografska knjiga, posvećena srpskom siromašnom seljaku na Kosovu i Metohiji, društvenim i socijalnim pitanjima. Priču „Put u Dečane“ posvetio je svojoj majci i njenom teškom detinjstvu u periodu turskog ropstva na razmeđi 19. i 20. veka.

– To je istinita priča iz života. Mojka majka je živo biće ljudsko koje živi na planeti zemlji i deli sudbinu sveta, ali pitanje je kakva je njena sudbina – dodaje akademik.

Kao i u skulpturi, i u svojim pričama Svetomir Arsić Basara se kreće između sna i jave, tuge bola i nade. On sliku sećanja pretvara u reč. Njegovi monolozi su puni naboja, emocija.

Kroz sedam autentičnih priča, on pripoveda o životu, lepoti Šar planine i svog rodnog sela Sevca. Pripoveda o dramatičnim događajima i čovekovom nepristajanju na poraz. Svojevremeno je govorio: „Neprestano, dano-noćno sanjam Kosovo, svoj zavičaj. Sanjam kako se vraćam, ali nikada tamo ne stignem“.

– Mnogo mi nedostaje, apsolutno mnogo mi nedostaje, jer to je moj duhovni prostor, jer čovek gde se rodi on se oseća najsrećniji u tom prostoru. Ako je prinuđen da ode iz svog zavičaja on kao da je prestao da diše, da živi na pravi način. Ja radim, stvaram time se na neki način. Lečim sebe. Rad me smiruje, jer imam potrebu da radim. Ja to definišem, rad je u stvari talenat koji čoveku ne da mira, on je u stalnom izazovu da nešto uradi – rekao je.

Knjigu „Put za Dečane“ akademika Svetomira Arsića Basare objavila je najstarija izdavačka kuća na Kosovu i Metohiji Panorama-Jedinstvo.

- Advertisement -