Izveštaj Stejt departmenta kojim se „hvali“ Siniša Mali – „stara vest“

Izveštaj Stejt departmenta objavljen pre nekoliko dana poslužio je ministru finansija Siniši Malom da pohvali svoj rad i sprovedene reforme, međutim, u ovim izveštajima Srbija je već godinama u istoj toj kategoriji, što znači da on ne predstavlja nikakav napredak, već samo potvrdu regularnog nivoa tansparentnosti.

Stejt department ocenio je u svom poslednjem izveštaju da Vlada Srbije ispunjava minimalne zahteve fiskalne transparentnosti za 2023. godinu.

Minimalni zahtevi fiskalne transparentnosti, kako je objašnjeno, uključuju posedovanje ključnih budžetskih dokumenata koji su javno dostupni, potpuni i pouzdani. Takođe, uključuju procenu transparentnosti procesa za dodelu državnih ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih resursa.

Ovaj izveštaj se objavljuje svake godine, a Stejt department ocenjuje fiskalnu transparentnost vlada širom sveta od 2008. godine.

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali iskoristio je ovaj izveštaj kako bi dao ocenu da je on „potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija“.

„Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama”, naveo je Mali.

Međutim, da ovaj izveštaj nije ništa novo pokazuje činjenica da je Srbija i prethodnih godina u ovim izveštajima bila u istoj kategoriji.

Prema dostupnim podacima na sajtu Stejt departmenta, Srbija je u toj kategroiji od 2012. godine.

Ovo je za Danas potvrdio i Programski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić.

„Saopštenje ministarstva finansija povodom ocene Stejt departmenta je tačno, međutim, samo rangiranje Srbije ne predstavlja novinu i ne treba ga vezivati za neke aktuelne reforme. Činjenica da je naša zemlja već duži niz godina ocenjena tako da zadovoljava minimalne standarde transparentnosti budžeta“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da su, kao što i izveštaj navodi, u pitanju minimalni standardi transparentnosti.

„Znatno detaljniji uvid u transparentnost budžeta pokazuje međunarodno istraživanje koje se objavljuje svake druge godine Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index – OBI), a tu Srbija ne stoji nimalo dobro. Srbija se tu nalazi na sredini svetske liste, na 59 mestu od 120 zemalja. Naša zemlja, prema tom istraživanju, ima 46 poena od mogućih 100 u pogledu transparentnosti budžeta“, podsetio je Nenadić.

Najveći nedostaci, prema tom izveštaju, navedeni su u oblasti participacije, objašnjava on.

„U Srbiji praktično ne postoji nikakva mogućnost da građani utiču na to šta će biti prioriteti za finansiranje iz budžeta, kada je reč o nivou države, iako postoje mnoge dobre prakse u opštinama i gradovima koje bi i država mogla da sledi, a da ne govorimo o primerima iz sveta“, kaže Nenadić.

I. S.