Stejt department: „Upravljanje državnim novcem u Srbiji transparentno“
Republika Srbija je zemlja koja transparentno upravlja državnim novcem i ispunjava zahteve fiskalne transparentnosti, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Stejt departmenta SAD, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Stejt department ocenjuje fiskalnu transparentnost vlada širom sveta od 2008. godine, analizira dostupnost dokumenata i upravljanje javnim finansijama, a izveštaj se objavljuje svake godine nakon analize da li se ispunjava minimum zahteva fiskalne transparentnosti i da li su dokumenti javno dostupni i pouzdani.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je ovo dobra vest koja je, kako je ocenio, potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija.
„Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama“, rekao je Mali.
Кako se navodi u izveštaju, fiskalna transparentnost daje uvid građanima kako se troše državni i poreski prihodi i predstavlja kritičan element efikasnog upravljanja javnim finansijama.
Minimum transparentnosti, prema ovom izveštaju, znači da su budžetski dokumenti javno dostupni, sadržajno kompletni i generalno pouzdani, objavljivanje podataka o javnom dugu, kao i postojanje transparentnog procesa za dodelu ugovora sa vladom i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.
Fiskalna transparentnost podstiče veću odgovornost vlade pružanjem uvida u budžet, pomaže građanima da imaju odgovornu vlast i omogućava bolju javnu debatu, navedeno je u izveštaju.
Povećanje fiskalne transparentnosti, kako je ocenjeno, donosi jasne ekonomske i razvojne koristi, pruža informacije donosiocima zakona, privatnim tržištima, civilnom sektoru i građanima koji učestvuju u donošenju finansijskih odluka.
Vlade koje imaju veću fiskalnu transparentnost lakše dolaze do kredita na domaćim i inostranim tržištima, manje su podložne destabilizujućim dugovima i deficitima i bolje mogu da se nose sa rizicima u fiskalnoj sferi.
Kako se ocenjuje u izveštaju, 69 zemalja, odnosno skoro polovina posmatranih od ukupno 141, nije ispunila zahtevane kriterijume i ocenjene su kao nedovoljno transparentne.
I. S.