Dnevni list Vreme pre 100 godina pisao je o najposećenijim banjama u Srbiji, ističući pregršt pogodnosti koje pružaju neke od njih.
Posle najposećenije Vrnjačke Banje, na drugom mestu u Srbiji, 1923. godine našla se Banja Koviljača, o kojoj je ovaj list više pisao.
Kako je naveo list Vreme, lekoviti izvori Banje Koviljače nalaze se na 124 metra nadmorske visine.
Ova banja opasana je šumovitim visovima sa tri strane, a sa četvrte bosanskim bregovima.
Imala je kupatilo sa 25 porculanskih i osam betonskih kada, snabdevenih toplom i hladnom vodom, tuševima i drugim potrebama u kabini.
Takođe, posedovala je i porodične kade gde se može kupati pet do šest osoba istovremeno.
Kako se navodi u tekstu objavljenom u listu Vreme, Koviljača je preporučljiva ljudima sa traumatskim povredama, sifilisom, konjskim bolestima, trovanja živom i olovom, anemije, tuberkuloze i drugih bolesti.
Sezona je tada trajala od 1. maja do polovine septembra.
Sto godina kasnije, Vrnjačka Banja još uvek je najposećenija lokacija kada je reč o mestima za rehabilitaciju.
Na drugom mestu ostala je Banja Koviljača, a zatim slede Niška Banja, Sokobanja, i Ribarska Banja.
Sada, veliki broj ljudi u Srbiji, posebno penzionera i osoba sa zdravstvenim problemima, za odmor odabere upravo banju. Osim što ne iziskuju mnogo novca i velike troškove prevoza, u njih se može ići i u bilo koje doba godine.
Osim lekovite vode i relaksacije, banje garantuju i čist vazduh, prijatnu klimu i veliki spektar aktivnosti kojima se posetioci mogu zanimati.
Budžet koji je neophodno izdvojiti za odlazak u neku od njih zavisi od dosta faktora, kao što su cene smeštaja i usluga, ali i hrane i taksi prevoza, kao i ulaznica na bazene.
Ipak, znatno jeftinije će proći građani koji sami pronađu smeštaj u blizini centara za rehabilitaciju, a posebno ako odlaze mimo letnje sezone.
Kada je reč o ulaznicama za zatvorene bazene, one su u proseku oko 500 dinara za dan, ali uglavnom ne više od 700.
