Otvaranje izložbe „Tri pogleda na cvet“ u Galeriji Singidunum
Ljiljana Z.
Objavljeno 05/05/2023
Izložba slika – pastela i akvarela – Anamarije Vartabedijan, Marion Dedić i Dušanke Vartabedijan „Tri pogleda na cvet“ biće otvorena od 9. do 20. maja u Galeriji Singidunum.
Izložba predstavlja radove tri umetnice koje je povezala tema prirode, kroz jedno od njenih najlepših stvaralačkih dela, a to je cvet. Cvet, malo čudo prirode, je svojim bojama, mirisima i oblicima od davnina plenio pažnju, divljenje i pokretao maštu čoveka. Otuda je šaroliki svet cveća prepun simbolike i značenja duboko utkan u narodna verovanja, običaje, rituale i predanja širom sveta. Hrana, lek ili otrov, vesnik novih početaka, simbol duhovnosti i rađanja, ali i krhkosti, prolaznosti i smrti samo su neka od obeležja neodoljivih izdanaka. Govor cveća je višeznačan, univerzalan i predstavlja vid komunikacije koji se očituje kao izraz darivanja, naklonosti, nežnosti, zahvalnosti i poštovanja, sreće, ljubavi, nade, ali i strasti, netrpeljivosti, ljubomore i zavisti…
Zastupljenost floralnih motiva u stvaralačkom radu Anamarije Vartabedijan, Dušanke Vartabedijan i Marion Dedić, prisutna je duži niz godina. Osim teme nit koja spaja tri autorke je divljenje prema stvaralačkoj snazi i lepoti prirode, čaroliji njenih beskrajnih varijacija oblika, boja i kompozicija. Svaka ponaosob beleži jedinstveni, nepovratni prizor iza kojeg su stvaranje, trajanje, prolaznost i obnavljanje. Vođene ličnim doživljajem i u okvirima svojih umetničkih senzibiliteta odaju slikovni omaž prirodi kroz cvet, opredeljujući se za različite slikarske materijale poput pastela, akvarela ili kombinovanih tehnika.
Cvetni motivi u radovima Dušanke Vartabedijan najčešće su predstavljeni kroz mrtve prirode ili prpleteni sa pejzažom i izvedeni akvarelom, pastelima ili uljem na platnu. Kompozicije prizora su skladne, odišu spokojem, svežinom i lirskom atmosferom. Kontrasti svetlo-tamnog, valeri, razigrane linije samo su neka od likovnih sredstava kojima s lakoćom i spontano gradi sliku predstavljajući sopstveno viđenje sveta.
Anamarija Vartabedijan stvara suvim pastelom na tamnoj podlozi papira, gde biljke i cveće nisu smešteni u klasičnu kompoziciju mrtve prirode već spontano „na neki svoj način“ ispunjavaju format papira, kao da se još uvek nalaze u prirodi. Inspiraciju za svojevrsne likovne beleške nalazi u bilju i poljskom cveću sakupljenom u zelenom prigradskom okruženju ili uzbranog tokom gradskih šetnji, a katkad kupljenog i od uličnih prodavaca u prolazima beogradskih ulica.
Radovi Marion Dedić nastaju iz spontane, neopterećene stvaralačke igre čija osnova je akvarel, koji ponekad kombinuje i dopunjava drugim tehnikama, gradeći cvećem inspirisane kompozicije na kojima se prožimaju realno, ekspresivno i apstraktno. Sledeći ritam odabranog prizora, najčešće iz svakodnevnog okruženja, razvija razigranu kompoziciju koju dopunjava crtež kao važan gradivni element.
lj.z.
