Zvaničnici EU i SAD očekuju napredak u susretu Vučić-Kurti, analitičari podeljeni

Zvaničnici Evropske unije i SAD uključeni u nastojanja za normalizaciju odnosa Beograd-Priština očekuju izvestan opipljiv pomak na sastanku Vučić-Kurti u Briselu, dok su analitičari u medijima u EU oko toga podeljeni i neki uzdržani.

Evropski diplomatski izvori u Briselu ističu da zamerke, koje na pripreme za sprovodjenje Ohridskog sporazuma dolaze iz Beograda ili Prištine treba ostaviti po strani i usredsrediti se na ono što je posrednik EU Miroslav Lajčak, zajedno s američkim izaslanicima, pripremio kao moguće korake u primeni Sporazuma.

Analiza u medijima u EU ima veoma malo i dok se u nekima prihvataju očekivanja EU i SAD, ima mišljenja i da su se pojavile prepreke na putu da EU smiri napetosti na Zapadnom Balkanu.

Novinari nisu mogli da dobiju nikakav komentar od zvaničnika Evropske komisije na kritike koje je EU i SAD uputio srpski predsednik Aleksandar Vučić zbog podrške, kako je rekao, „antidemokratskim i nelegitimnim“ izborima na severu Kosova, kao postupku za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Ipak u retkim osvrtima medija se ocenjuje da je glasanje za članstvo Kosova u Savetu Evrope iznelo na videlo splet geopolitičkih pitanja i zategnutosti u Evropi.

Ali ima i mišljenja da su Vučićeve kritike ili Kurtijeva obećanja da „neće biti Republike Srpske na Kosovu“ više okrenuta domaćoj javnosti i da ni Vučić ni Kurti ne mogu da odbace Ohridski sporazum jer bi to bilo pogubno za političke, ekonomske i finansijske odnose sa Zapadom i jako bi otežalo njihov opstanak na vlasti.

Agencija Beta nije mogla da dobije mišljenje zvaničnika Evropske komisije o tome kako se vidi mogućnost za napredak na ključnom pitanju formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), imajući u vidu da su američki zvaničnici predočili da podržavaju zahtev Kurtija da se ZSO formira na temelju mišljenja ustavnog suda Kosova, dakle kao neka vrsta nevladine organizacije, i poruke srpskog predsednika da to mora biti samo saglasno s onim što o ZSO piše u Briselskom sporazumu i saglasno s Ustavom Srbije.

Nezvanično su diplomatski izvori u Briselu preneli da EU zahteva da se o svim tačkama Ohridskog sporazuma razgovara bez preduslova u direktnoj raspravi Vučića i Kurtija, „u čemu će posrednici EU pomoći i dati svoj najsnažniji doprinos“.

Portparol u EK Peter Stano je to potvrdio, rekavši da je pitanje ZSO složeno i politički osetljivo, ali je posebno naglasio da su formiranje ZSO zatražili i sami šefovi država ili vlada EU, a da je „Priština u više navrata potvrdila obavezu da će formirati ZSO kao prioritet u sprovodjenju Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa s Beogradom i to je hitno nužan potez“.

Srpski predsednik Vučić je poručio da „ništa neće biti rečeno 2. maja u Briselu“, ali je u balkanskim zbivanjima veoma iskusni američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio da su „Srbi na Zajednicu srpskih opština čekali dugo, ali došli smo do tačke gde će to postati veoma stvarno“.

Naglasio je da „Vašington očekuje da se odrede datumi … jer veruje da je ZSO ključ za normalizaciju odnosa“ Beograda i Prištine.

U jednom od retkih osvrta u medijima EU, Radio slobodna Evropa prenosi mišljenje analitičara iz Beograda i iz Prištine da „ukoliko o ZSO padne dogovor sada u Briselu, to može da bude podsticaj koji bi doprineo povratku Srba u kosovske institucije“, ali se primećuje da „to može biti moguće samo pod ogromnim međunarodnim pritiskom“.

Analitičari misle i da zapadne vodeće zemlje i EU vrlo svesno i vrlo proračunato izbegavaju da odgovore na Vučićeve oštre kritike jer „Zapad ne želi da iritira Vučića, ne želi da ga uzdrma, želi da on bude jak na unutrašnjem planu da bi mogao da kosovsko pitanje uvede u mirnu luku“.

Portparol Stano je izjavio da je ključno što će posrednici EU Žozep Borelj i Miroslav Lajčak u utorak u Briselu zajedno s Vučićem i Kurtijem glavnu pažnju posvetiti primeni Ohridskog sporazuma i najpre se očekuje da učesnici podrže Izjavu o nestalim licima.

Potom će biti predstavljen prvi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) i „o tome pokrenuta rasprava“, a ukoliko bude vremena razmotriće se i „sva tekuća pitanja od političkog značaja“.

I. S.

- Advertisement -