Miroslav Aleksić: „Država krije svoj dug prema poljoprivrednicima, uvezli smo 7.000 tona mleka“

Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je da Ministarstvo poljoprivrede Srbije krije koliko država duguje poljoprivrednicima za podsticaje za prethodne godine i da će možda i polovina od 70 milijardi dinara predviđenih za ovogodišnje podsticaje otići na isplatu dugova.

Kako je saopšteno, Aleksić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu rekao da će to dodatno pogoršati „već veoma teško stanje u poljoprivredi“, jer će onemogućiti njen razvoj.

„Najveći problem je novac i ljudi odlaze sa sela jer od svog rada ne mogu normalno da žive, a država ne isplaćuje redovno svoje obaveze prema seljacima. Da li je plan države da se snalazi kako ko može, pa da se zbog toga smanji broj malih proizvođača, a da veliki postanu još veći? To vodi gašenju poljoprivrede u Srbiji“, rekao je Aleksić.

Podsetio je da je od Ministarstva pre nekoliko meseci tražio da objavi tačan iznos dugova poljoprivrednicima za podsticaje, ali da do danas nije dobio odgovor.

„Nebriga države i nedostatak strategije doveli su do toga da je danas, prema popisu, u Srbiji broj poljoprivrednih gazdinstava od 2012. godine smanjen za više od 70.000, bilo ih je 628.000, a sada ih je nešto više od 500.000, dok je tek svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina“, rekao je Aleksić.

On je podsetio da je stanje u oblasti proizvodnje mleka loše, kao i da je broj muznih krava u poslednjih 10 godina opao sa milion na 400 hiljada.

Aleksić je dodao da je zbog toga u prva tri kvartala prošle godine uvezeno 7.077 tona mleka u prahu u vrednosti od 28 miliona evra, a 17,7 miliona evra je potrošeno za uvoz mleka iz Poljske i drugih država.

Izneo je podatak da je 2019. godine uvezeno u Srbiju mesa u vrednosti od 98 miliona evra, 2020. za 102 miliona evra, 2021. za 109 miliona, a u prvih devet meseci prošle godine uvezeno je mesa za 132 miliona evra.

„Subvencije u Srbiji iznose u proseku između 35 i 40 evra po hektaru, dok u EU i do 900 evra po hektaru. U Srbiji se prosečno po hektaru proizvede u vrednosti od 1.000 evra, a u Holandiji je to 17.000 evra, iako Holandija ima milion i po hektara obradive površine, koliko samo u Vojvodini“, rekao je Aleksić.

Naveo je da je potrebno uvođenje sistema e-Agrar, ali da je za to određen „neprimenjivo kratak rok od tri meseca“.

I. S.

- Advertisement -