Gabrijel Eskobar: „ZSO postojeća obaveza koja treba da se ispuni, a francusko-nemački predlog vodi ka održivom miru“
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ocenio je da je imao veoma konstruktivne razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje pitanja Kosova i naveo da bi naredni susret pregovarača u Briselu mogao da se desi uskoro.
Eskobar je Glasu Amerike rekao da međunarodna zajednica zahteva od kosovskog premijera Aljbina Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština i ističe da ta obaveza i pregovori o francusko-nemačkom predlogu „nisu u potpunosti povezani“, a naveo je i da „misli da će biti posledica“ ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji.
„Mi mislimo da je predlog dobar, SAD ga potpuno podržavaju i želimo da bude dobro rešenje za obe zemlje. Drugim rečima, želimo da otvori evropsku perspektivu za obe zemlje i mogućnost za veću saradnju ne samo sa Evropom, već i sa regionom i SAD“, rekao je Eskobar i dodao da bi naredni sastanak trebalo da se desi vrlo, vrlo uskoro.
Komentarišući izjavu Aleksandra Vučića da su mu predstavljeni potencijalni problemi ako ne prihvati evropski predlog, Eskobar je kazao da ne želi da govori o onome o čemu se razgovara u kontekstu dijaloga, ali je istakao da su detaljno razgovarali o tome koje su posledice za region ako ne napreduje.
„Mislim da svi razumemo koji su izazovi ako nastavimo ovako kako smo radili do sada i da smo danas mnogo napredovali. Razgovori su bili veoma, veoma konstruktivni i mislim da imamo dobru osnovu za dalje“, ocenio je Eskobar.
On je potvrdio da će dijalog biti nastavljen na osnovu francusko-nemačkog predloga, jedinog koji je sada na stolu.
„Kako ćemo ispregovarati aneks o implementaciji, to je druga priča. Srbija učestvuje 50 % u tom procesu i ne treba se ničega plašiti, jer mislim da ovaj predlog otvara mnoge prilike“, rekao je Eskobar.
Govoreći o više puta ponovljenim izjavama Aljbina Kurtija da neće formirati ZSO, Eskobar je poručio da „jedna osoba i jedna stranka ne mogu da odustanu od sprovođenja pravno obavezujućih tačaka“.
„Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose između Srba na severu i u ostatku zemlje. Ovog meseca ćemo početi da pričamo sa ljudima koji imaju dobre ideje, jer mi zapravo razgovaramo o učionicama, sakupljanju otpada, Hitnoj pomoći, ništa strašno“, kazao je Eskobar.
Na pitanje da li to znači da će on formirati ZSO ako Kurti ne bude hteo, Eskobar je kazao da će početi nacionalni razgovor o tome šta ispunjenje te obaveze znači za narod na Kosovu i ukazao da ima organizacija civilnog društva, tink tenkova i studentskih udruženja koja žele da vide pozitivan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu.
Eskobar je naglasio da formiranje ZSO i prihvatanje francusko-nemačkog predloga u Beogradu nisu potpuno povezani, jer je ZSO postojeća obaveza koja mora da se implementira.
S druge strane, francusko-nemački predlog je veoma dobar i obema zemljama omogućava napredak ka održivom miru. Na tome ćemo simultano raditi, jer su nam potrebne obe stvari, rekao je Eskobar.
Kada je reč o zahtevu da Srbija uvede sankcije Rusiji, Eskobar je kazao da „misli da će biti posledica“ ako se to ne uradi.
„Istina je da nas kompanije pitaju da li je Srbija pod sekundarnim sankcijama, da li je solidan partner na koga mogu da računaju na duže staze. Kompanije ne traže sigurnost, već predvidivost, a ovo unosi dozu nepredvidivosti i moj savet Srbiji je da se pridruži Zapadu u implementiranju svih mera i sankcija“, poručio je Eskobar.
Dodao je da nema informacije da su ljudi iz Rusije učestovali na barikadama na Kosovu, već je samo čuo takve glasine.
I. S.