Ako kažemo reč „posao“ i reč „toksičnost“ u jednoj rečenici, uglavnom većina pomisli u dva pravca: na samo radno okruženje i na svog šefa. Ali, manji broj ljudi tako pomisli za kolegu, ma kakav on bio.
Verovatno zato što nikoga od svojih kolega ne doživljavaju toliko dominantnim da bi imao toksični uticaj na njih? Ali, da li je baš tako?
Nakon globalnog porasta pandemije tokom 2020/21. godine, kada su ljudi masovni krenuli da rade od kuće, sada se uveliko vraćaju u radne prostore i treba se navići na novo/staro okruženje. Istraživanje iz juna, koje je sproveo LifeWorks, pokazalo je da skoro četvrtina ispitanika ovih dana doživljava učestalije konflikte ili agresiju na radnom mestu.
Takođe, ispostavilo se da više od trećine smatra kako njihova organizacija ne pruža obuku ili podršku da se „nose“ sa tim. Hibridni rasporedi rada dodatno eskaliraju sukobe, piše Blumberg, jer „bez razgovora u hodniku koji bi izgladili stvari, puštamo da stvari zagnoje“, kaže Ejmi Galo, autor knjige „Getting Along: How to Work with Anyone“.
Ova knjiga, objavljena prošlog meseca, ističe podelu kolega „teških za saradnju“, sa pregledom onoga što pokreće njihovo loše ponašanje i sa strategijama koje se tiču vašeg postavljanja prema njima.
Između ostalog, tu su:
– kolega „pesimista“ sa geslom „Tvoj plan nikada neće uspeti“;
– kolega „mučitelj“ sa stavom „Svi treba da pate, jer sam i ja patio“;
– pasivno-agresivni kolega koji se žali na vas iza vaših leđa;
– karijerista koji uzima zasluge za vaš rad.
Ejmi Galo je u intervjuu za Blumberg otkrila svoje stavove u vezi sa toksičnim radnicima, odnosno vaše kolege na poslu, a mnogo toga možete naučiti iz njenih rečenica.
Koji je najbolji način razmišljanja ako imate kolegu „iz pakla“?
– Morate biti ona odrasla osoba u sobi i imati empatiju prema toj osobi. Demonizacija ili mržnja nekoga ko nanosi štetu, zapravo, ne pomaže u datoj situaciji, a sigurno ne pomaže ni vama. Možete biti radoznali u vezi s tim zašto se kolega tako ponaša i budite otvoreni; dozvolite da se dinamika između vas dvoje promeni. To je važno za svaki odnos koji vam izaziva stres. Zatim, shvatite koja ponašanja vaš kolega pokazuje i identifikujte njegov prototip. Ponekad se ljudi ne uklapaju sasvim u jedan arhetip, ali možete koristiti taktiku za svaki i videti šta funkcioniše. Tretirajte to kao eksperiment.
Postoje li sveobuhvatne strategije?
– Jedna taktika, primenljiva za mnoštvo loših ponašanja, jeste da pokušate da postavite norme timu koji usvaja ta ponašanja. Na primer, ako vas neko stalno „poklapa“, mogli biste da uspostavite normu da ljudi ne prekidaju jedni druge u razgovoru. Ne morate da budete na najvišoj poziciji u timu da biste rekli: Možemo li se svi saglasiti oko toga koje bi mogle biti neke od naših normi?
A kad smo kod uzimanja primata u govoru, gotovo svaka firma ima tzv. „sveznalice“. Njihovo klasično ponašanje je da iznose svoje stavove o svakoj temi, ali kako kaže Galo, i da daju izjave bez podataka ili dokaza koji bi ih podržali. U tom slučaju, potrudite se da ne dozvolite toj osobi da iznosi činjenice bez stvarnih dokaza. Ali, i tu postoji caka.
Kako insistirati na podacima, a ne zvučati agresivno?
– Recite: Oh, zanimljivo je to što kažete da našim kupcima nije stalo do te karakteristike proizvoda. Ali kako ste došli do tog zaključka? Ili: Mislim da radimo sa različitim informacijama, jer nisam video/la podatke koji podržavaju to o čemu govorite.
Šta ako vas kolega uporno prekida i minira?
– Preduhitrite taj prekid tako što ćete reći: Možete li, molim vas, zadržati za sebe bilo kakve komentare ili pitanja dok ne završim? ili Vaše upadice mi remete koncentraciju, pa bih vam bio zahvalan/na ako biste mi dozvolili da završim misao. Ako vas, pak, prekinu, onda recite: Završiću svoju poentu, a onda bih voleo/la da čujem šta imate da kažete.
Koja je najčešća greška u konfliktu na radnom mestu?
– Ljudi odluče da im je svejedno, da ne mare, i možda se nadaju da će neko primetiti ili da će kolega otići. To bi moglo biti veoma dugo čekanje! I poznajem vrlo malo ljudi koji se mogu uspešno izolovati. Umesto toga, potiskuju emocije i na kraju osećaju stres. Ta emocija može iscuriti na pasivno-agresivne načine ili u vidu iskaljivanja besa na nekome ko nema veze s datom situacijom.
Negativni ljudi vas neće toliko skrenuti sa puta ako imate hobije, zajednicu, prijatelje i porodicu. Vi ste onda otporniji. A, ako je 90% ljudi sa kojima komunicirate ljupko, provedite vreme razmišljajući o njima i komunicirajte sa njima koliko god možete. Osećaj srama nas retko inspiriše da se ponašamo bolje. To većinu tera na još gore ponašanje.
Kada je u redu obavestiti menadžere ili HR tim?
– Ako ste isprobali mnoge taktike da poboljšate odnos s kolegom, a nijedna nije uspela, onda je dobro rešenje odlazak kod nekoga ko ima veštine, motivaciju i autoritet da uradi nešto po tom pitanju. Ali, mnogi ljudi kod kojih idemo često nemaju te veštine ili im jednostavno nije stalo da bilo šta urade. Ako ne napredujete u reševanju sukoba, ponekad morate da zaštitite svoju karijeru i blagostanje i da se udaljite od odnosa sa toksičnim kolegom. Takođe, možda bi trebalo da dokumentujete incidente, tako da, ako stvari dođu do vrhunca, imate dokaze o tome šta se zapravo dogodilo tokom svađe.
(b.i)
Popularno sad
Svideće vam se
