Građani Srbije imaju pravo na manje račune zbog hladnih radijatora

Korisnici centralnog grejanja u Srbiji imaju pravo na umanjene račune za onaj period grejne sezone u kome su njihovi radijatori bili hladni, kategorično tvrdi stručna javnost.

Naime, obrazloživši takav stav potrebom za “štednjom energije” zbog ekonomske krize nastale zbog rata u Ukrajini, nadležni su odlučili da grejna sezona ne startuje 15. oktobra, kako je uobičajeno već da se “odloži” do 1. novembra, zbog visokih temperatura koje su i dalje aktuelne u Srbiji iako je uveliko jesen.

Dok predstavnici lokalnih samouprava insistiraju na tome da je grejna sezona “odložena”, stručna javnost upozorava da je tako nešto po Zakonu o energetici nemoguće jer je njime precizirano da se tim pitanjem bave lokalne samouprave i da je termin grejne sezone “zakucan” i traje od 15. oktobra do 15. aprila.

Ono što su lokalne samouprave proglasile “odlaganjem”, tvrde eksperti, u stvari je korišćenje mogućnosti da grejanja nema kada su temperature veće od 12 stepeni Celzijusa, što je bio slučaj u prethodnim danima.

Međutim, problem predstavlja što propisi jasno preciziraju da radijatori moraju da budu topli u svakom trenutku kada je temperatura niža od dozvoljenog nivoa, odnosno 12 stepeni. Dani u Srbiji su usled “miholjskog leta” veoma topli, međutim noći i jutra su hladna. Upravo je to razlog zbog čega je veliki broj potrošača nezadovoljan.

Njihovo obrazloženje je da plaćaju račune tokom cele godine za usluge koje im pružaju toplane, ali da svejedno u proteklim danima grejanje nisu imali. Temperature su u tom periodu često u jutarnjim satima bile niske, nekad se spuštale i skoro do nule, ali radijatori su ostali hladni. A baš je to vremenski period kada ljudi odlaze na posao, a deca spremaju za školu i vrtiće.

Građani su zbog nedostatka centralnog grejanja morali da uključuju grejalice ili klime, čime su povećali i svoje račune za korišćenje električne energije.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da su odredbe Zakona o zaštiti potrošača striktne i da svi građani koji nisu imali centralno grejanje u toku grejne sezone imaju pravo da traže naknadu za to, odnosno da im računi za tu uslugu budu umanjeni.

Zakon o zaštiti potrošača predviđa da se iznos usluga koje izmiruju potrošači određuje na osnovu potrošnje. Shodno tome da će potrošnja toplotne energije biti manja jer su radijatori u drugoj polovini oktobra bili hladni usled odluka koje su donele lokalne samouprave, građani imaju pravo na umanjene račune.

Bez obzira što su opštine i gradovi njihovi osnivači, toplane su te kojima potrošači treba da upute zahtev za niže račune, jer su sa njima potpisani ugovori o snabdevanju, ističe Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, odluka da radijatori ne budu topli od 15. oktobra je potpuno pogrešna, jer se njom podstiče neracionalna potrošnja energije.

Jutarnje temperature su zaista niske i postoji potreba da se stanovi i kuće greju na struju. To je sa jedne strane povoljno po interese toplana jer štede energente i Elektroprivrede Srbije, jer su računi za struju veći, ali je potpuno suprostavljeno proklamovanoj orijentaciji da se struja štedi odnosno troši racionalno, objašnjava naš sagovornik.

Advokat Branko Pavlović takođe tvrdi da korisnici centralnog grejanja imaju pravo na umanjene račune.

To važi za onaj period u kome nije postojala zvanična odluka lokalnih samouprava da grejna sezona umesto 15. oktobra startuje 1. novembra. U tom slučaju se posmatra celokupan broj dana trajanja grejne sezone i odbija se period u kome grejanja nije bilo. Reč je o niskoj novčanoj sumi, ali zakonski gledano građani imaju pravo da je potražuju od toplana, navodi naš sagovornik.

Nedavno je i Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja potrošača “Efektiva”, izjavio da je u Zakonu o zaštiti potrošača precizirano da u slučaju kada je usluga nesaobrazna potrošač ima pravo na pravično umanjenje cene.

Inače, u utorak su odbornici Skupštine grada Beograda usvojili odluku o tome da se početak grejne sezone u glavnom gradu Srbije odgodi do 1. novembra.

Za tu odluku je glasalo 57 odbornika, protiv je bilo 18, bez uzdržanih.

I. S.

- Advertisement -