Zbog porasta broja tražilaca azila, Evropska unija vrši pritisak na Beograd da smesta uskladi viznu politiku sa Briselom. Nemačka štampa donosi komentare na tu temu.
„Raste pritisak na Srbiju“, naslovljava Frankfurter algemajne cajtung izveštaj o sastanku ministara unutrašnjih poslova zemalja EU. Odande je upućen zahtev Srbiji da smesta ujednači viznu politiku sa Briselom.
„Ne jednog dana, nego odmah“, komentarisala je nemačka ministarka unutrašnjih dela Nensi Fezer na sastanku.
Razlog je povećan broj zahteva za azil građana iz zemalja poput Indije, Tunisa i Burundija koji smeju turistički da putuju u Srbiju bez vize, ali onda mnogi nastavljaju put izbegličkim rutama ka EU.
Čuje se da se najviše žale Belgija i Austrija. U ovoj potonjoj je ove godine zabeleženo petnaestak hiljada tražilaca azila iz Indije i Tunisa.
„Ukoliko Srbija i druge balkanske zemlje ne budu kooperativne, mogao bi im biti oduzet bezvizni režim za Šengenski prostor, nagovestila je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson“, javlja o tome nemački javni servis ARD. „Ipak, ima prvih signala da će države narednih nedelja korigovati svoju viznu politiku.“
Nemački mediji podsećaju na obećanje srpskog predsednika Aleksandra Vučića da će Beograd „do kraja godine“ uskladiti viznu politiku.
Noje cirher cajtung prenosi reči švajcarske članice Saveznog veća zadužene za unutrašnje poslove Karin Keler-Zuter koja otkriva da su iz Beograda stigli konkretniji signali. Prema njoj, biće vraćane vize za građane Indije, Tunisa, Kube i Burundija.
U komentaru Frankfurter algemajne cajtunga navodi se da Beograd postaje „čvorište“ migracija, te da Srbija „očigledno“ odobrava bezvizni režim državama koje nisu priznale Kosovo.
Komentator lista pozdravlja jasne poruke EU. „Valja upotrebiti sva sredstva pritiska kako bi se Beograd podstakao da promeni kurs. Upitno je da li je najbritkija sablja zaustavljanje ionako tromih pristupnih pregovora EU i Srbije. Daleko više obećava zamrzavanje vizne slobode za srpske građane“, piše list.
Na kraju, frankfurtski list se dotakao optužbe prema kojoj Srbija tobože po nalogu Kremlja pripušta migrante da bi destabilizovala EU: „Mora se sprečiti da Beograd politikom otvorenih vrata – po beloruskom modelu – dela kao produžena ruka Moskve kako bi stavio EU pod pritisak.“
Dnevni list Junge velt pak piše da su danas po pitanju izbeglica tek kozmetičke razlike između nemačke vlade Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala i onoga što su ranije zastupali tvrdi bavarski konzervativci. Zahtev je, piše list, „da se pooštri ograđivanje Nemačke od potražilaca azila, koji preko Balkanske rute beže u pravcu EU“.
Prema Fronteksu, od januara do septembra ove godine je 228.000 ljudi „ilegalno doputovalo“ u Šengenski prostor što je 70 % više nego prošle godine. Uprkos uzbuđivanju oko srpske vizne politike, ogromna većina i dalje dolazi iz Sirije, Avganistana, Iraka.
U tu brojku ne ulaze milioni ukrajinskih građana koji se uopšte ne vode kao tražioci azila. Prema sporazumu EU, oni naprosto mogu da dođu dok traje ruska agresija.
I. S.
