Zorana Mihajlović: „Iduće godine 30 do 40 % gasa od drugih snabdevača“
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da država radi sve da gasa bude dovoljno ove zime, a da kroz povezivanje sa drugim zemljama Srbija dobije mogućnost da gas kupuje i od drugih snabdevača.
„Nismo iskoristili priliku da neke stvari uradimo ranijih godina, ali verujem da ćemo sada ubrzano raditi kako više ne bismo zavisili samo od jednog snabdevača gasom. Iduće godine u septembru Srbija završava gasovod Niš-Dimitrovgrad i kroz taj gasovod moći će da stiže i gas od drugih snabdevača, pre svega iz Azerbejdžana i iz LNG terminala u Grčkoj“, kazala je Mihajlović za TV Hepi.
Istakla je da će Srbija iduće godine moći najmanje 30 do 40 % gasa da dobija od drugih snabdevača.
„Već sada razgovaramo sa Ministarstvom energetike Azerbejdžana o zakupu kapaciteta za iduću godinu. Do tada, imamo ugovor i sa Ruskom Federacijom, mogućnost za skladištenje gasa i u Mađarskoj, kao i zalihe u našem skladištu u Banatskom Dvoru i radimo na tome da obezbedimo da svega bude dovoljno“, rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da je za gasnu bezbednost posebno važno povezivanje sa susedima i da Srbija planira da gradi gasne interkonekcije i sa Rumunijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.
Govoreći o tranziciji ka čistijim izvorima energije, ona je rekla da je za Srbiju važno da gradi nove energetske kapacitete, pre svega da počne izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, Đerdapa 3 i Bistrice, koje su važne zbog balansiranja i sigurnosti u snabdevanju, kad se poveća korišćenje obnovljivih izvora energije.
„Moramo biti svesni da je za dve i po godine u našem regionu skoro 20.000 ljudi umrlo kao posledica emisija iz elektrana, koji koriste prljave izvore energije. U našem regionu 18 termoelektrana proizvelo je četiri puta više emisija štetnih gasova nego 220 termoelektrana u zemljama EU. Zbog toga treba da učinimo sve obezbedimo da imamo dovoljno energije i da to bude čista energija, a to možemo samo kroz nove investicije“, navela je ministarka.
Otpori tom procesu, po njenim rečima, ne postoje ni kod privrede ni kod građana, a najveći „kočničari“ procesa dekarbonizacije su javna preduzeća, koja bi da se ništa ne menja, iako bi upravo zelena energija mogla da im donese ozbiljne profite.
I. S.