Zorana Mihajlović: „Šteta je što samo 3,5 % energije dobijamo iz solarne i vetroparkova“

U narednih sedam dana u javnu raspravu ući će nacionalni plan za klimu, a država je postavila određene ciljeve u oblasti zaštite životne sredine, jedan od njih je da do 2050. Srbija bude dekarbonizovana, a da se do 2030. smanji električna energija iz termokapaciteta i poveća ona iz vetroelektrana i solarnih, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike i rudarstva.

Ona je na konferenciji „Serbia goes green“ posvećenu zaštiti životne sredine i očuvanju prirode, koja nas okružuje, rekla da je šteta što nismo uspeli u prethodnom periodu da iskoristimo više solarne energije i energije vetra iz kojih dobijamo tek 3,5 % od ukupne energije.

Mihajlović je rekla da je važno pričati o zaštiti životne sredine, ali da je još važnije šta je to država uradila prethodnih godinu dana.

„Usvojen je Zakon o klimatskim promenama, usvojen je novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva, koji je državu načinio atraktivnom za zelene investicije. Zakoni su usklađeni sa evropskim zakonima, jer su ti standardi osnova za zdraviju životnu sredinu“, rekla je Mihajlović.

Još važnije je, kako je istakla, društveni konsenzus, da svi moramo da razmišljamo o tome šta činimo da naša životna sredina bude zdravija.

„Koliko se trudimo da enregetska efiksnost bude mnogo veća nego danas, ako Srbija emituje 58 tona ugljen dioksida moramo mnogo brži i obrazovaniji da budemo, da mnogo više radimo, da shvatimo šta znači zaštita životne sredine i da nije problem u novcu već u tome da shvatimo da je to budućnost“, naglasila je Mihajlović.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je pitanje energije jedno od ključnih za razvoj čovečanstva i direktno povezano sa životnom sredinom, ekologijom i opstankom čoveka.

„Beograd sa dva miliona stanovnika i 44 zaštićene prirodne oblasti želi u ovoj oblasti da bude lider u uvođenju standarda kada se radi o životnoj sredini“, rekao je Radojičić.

On je pomenuo neke od projekata koje treba uraditi – prečišćavanje otpadnih voda, otvaranje čitavog niza malih fabrika otpadnih voda.

„Nova sanitarna deponija u Vinči je nešto što stalno pominjemo, rehabiltacija toplane Cerak, izgradnje metroa o obilaznice, nabavka eletktričnih autobusa, automatskih mernih stanica, pošumljavanje“, rekao je Radojičić i naglasio da je cilj da Beograd ima 25 % zelenih površina u urbanim delovima grada, što je “ambiciozan cilj” kom se približavamo “korak po korak”.

On je napomenuo i da više od 5 milijardi evra treba uložiti ukoliko želimo da unapredimo životnu sredinu po evropskim standardima, a da smo se obavezeili da ćemo emisiju ugljen dioksida smanjiti za 40 % do 2030. godine.

Ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta podsetio je koliko je Finska napredovala po pitanju zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. On je podsetio da su petu godinu zaredom Finci najsrećniji narod, a da uz to ide i da je ova zemlja prva po broju šuma u Evropi i da stanovništvo Finske udiše najčistiji vazduh.

I. S.

- Advertisement -