Iz iskustva znamo da će nam dan na poslu biti težak nakon dugog izlaska prethodne večeri, ali iako zvuči paradoksalno, više sna i nije nužno dobro za osobe srednjeg i starijeg životnog doba.
To je pokazalo istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Nature Aging“.
Istraživači sa britanskog univerziteta u Kembridžu (University of Cambridge) i šangajskog Univerziteta Fudan otkrili su da je sedam sati sna noću idealno za ljude u srednjoj ili starijoj životnoj dobi i zaključili su da više ili manje sna od toga može negativno uticati na njihovo mentalno zdravlje i uzrokovati lošije mentalne performanse.
Istraživači su proučili podatke koji su se odnosili na 500.000 odraslih između 38 i 73 godine starosti, prikupljene iz velike baze podataka UK Biobanke.
Ispitanici su odgovarali na pitanja o obrascima spavanja, o mentalnom zdravlju i opštem stanju, a rešavali su i kognitivne testove. Istraživači su imali pristup MRI snimcima mozga i genetskim podacima gotovo 40.000 ispitanika.
Trajanje sna utiče na kognitivne performanse
Naučnici su otkrili da je previše ili premalo sna povezano sa smanjenim kognitivnim performansama. Ispitanici su bili sporiji pri rešavanju testova, imali su kraći raspon pažnje i lošije su rešavali probleme. I njihovo mentalno zdravlje bilo je lošije, a kod većine su primećeni porast anksioznosti, simptomi depresije i lošije opšte stanje.
Pojasnili su da su smetnje tokom plitkog sna (sastavnog dela dubokog sna) moguć razlog smanjenja kognitivnih performansi. One se povezuju s nakupljanjem beta-amiloidnih molekula. Smatra se da ove proteinske naslage, čije se velike količine nalaze u mozgu pacijenata koji boluju od Alchajmera, doprinose smrti neurona.
Analiza snimaka mozga takođe je pokazala da postoji veza između neujednačenog spavanja i razlika u strukturi moždanih regija uključenih u kognitivnu obradu i pamćenje. Među njima je i hipokampus, koji se smatra centrom za pamćenje.
Premalo ili previše sna moguć je rizični faktor u starijem dobu
Istraživači su otkrili da je redovnih sedam sati sna tokom noći idealno za kognitivne performanse, opštu dobrobit i mentalno zdravlje ljudi srednjeg i starijeg doba.
Iako u istraživanju nije objašnjena uzročno-posledična veza, rezultati pokazuju da premalo ili previše sna može predstavljati faktor rizika za kognitivni pad u starijem dobu, tvrde istraživači.
– Ne možemo sa sigurnošću da kažemo da premalo ili previše sna uzrokuje kognitivne probleme, ali analiza u sklopu koje smo proučavali više pojedinaca tokom dužeg perioda potvrđuje tu tezu. Razlozi zbog kojih stariji ljudi imaju lošiji san kompleksni su i pod uticajem su naše genetike i strukture mozga – rekao je profesor Jianfeng Feng sa univerziteta Fudan u Kini.
Koautorka studije Barbara Sahakian sa Kembridža je dodala:
– Dobar san važan je u svim fazama života, ali posebno kako starimo. Pronalaženje načina za poboljšanje sna moglo bi biti presudno za održavanje dobrog mentalnog zdravlja i izostanak kognitivnog pada kod starijih ljudi, posebno kod onih koji pate od psihičkih poremećaja i demencije.
Limunada sa čija semenkama je osvežavajući napitak za detoks
Problemi sa snom u porastu su u svim starosnim grupama
Prema nemačkom Društvu za istraživanje i medicinu spavanja (DGSM), starije osobe često prijavljuju poteškoće sa spavanjem, kraće ukupno trajanje sna, više dremanja tokom dana i povećanu upotrebu tableta za spavanje.
Ipak, sve više poteškoća sa snom pojavljuje se kod svih starosnih grupa širom sveta.
Samo u Nemačkoj, u istraživanju koje je 2017. sprovela osiguravajuća kuća „Techniker-Krankenkasse“, trećina ispitanika žalila se na poteškoće sa spavanjem, dok je svaki drugi ispitanik kazao da spava šest sati dnevno ili manje.
Prema smernicama koje je objavila Nacionalna fondacija za san iz SAD-a (NSF), odrasli bi tokom noći trebalo da spavaju od sedam do devet sati. Međutim, dužina potrebnog sna može varirati od osobe do osobe.
Popularno sad
Svideće vam se
