EU ne može da smanji energetsku zavisnost od Rusije bez Zapadnog Balkana

„Zeleni dogovor“, odnosno obnovljivi izbori energije su dugoročno jedini način da Evropa smanji energetsku zavisnost od Rusije, ali to ne može da učini bez zemalja Zapadnog Balkana, poručeno je sa panela o energetskoj tranziciji jadransko-jonske regije na obnovljive izvore energije, koja je održana u Tirani u okviru Sedmog foruma Strategije EU za jadranski i jonski region (EUSAIR).

Kada se govori o „Zelenom dogovoru“ koji podrazumeva obnovljive izbore energije i energetsku stabilnost, Evropska unija želi da izjednači Zapadni Balkan u hijerahiji sa državama članicama, jer bez Zapadnog Balkana ni EU ne može da izvrši potpunu divezrifikaciju energetskih resursa.

Nikolas Kuen, zvaničnik Evropske komisije za oblast energetike i zelene agende, istakao je da energetska kriza izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu postavlja nove izazove visokih cena energenata za celu Evropu te da je dugoročno jedino rešenje „Zeleni dogovor“, odnosno prelazak na obnovljive izvore energije.

„Sada se pomerio fokus naše energetske politike. Iako se dugoročno držimo „Zelenog dogovora“, u ovom trenutku najvažnije je da vidimo kako da pobegnemo od ruskih fosilnih goriva i da spremimo zalihe za sledeću zimu. Sve ovo nije moguće rešiti samo na teritoriji Evropske unije već mora da se uključi i Balkan“, naveo je Kuen.

On je time adresirao projekat Transjadranskog gasovoda čija izgradnja po fazama je u toku i kojim bi trebalo da se cela Evropa snabdeva gasom, prvenstveno iz Azerbejžana, a deo trasa prelazi i preko Zapadnog Balkana.

„Moramo da diverzifikujemo izvore snabdevanja energijom. Zbog toga sada imamo pojačane razgovore sa Azerbejdžanom ali i sa drugim proizvođačima – u martu smo videli koji je stav SAD, EU je razgovarala i sa Izraelom, Egiptom… Osim toga intenzivno razmatramo kako da izvršimo tranziciju na obnovljive izvore goriva“, naveo je on.

Kuen je rekao da je jadransko-jonska regija veoma relevantna u smislu energetskog povezivanja i da će zemlje regiona biti uključene u sve ove dogovore.

„Na Zapadnom Balkanu smo u proteklih mesec dana videli značajan porast cena. Dok u Crnoj Gori još uvek postoji balans između domaće proizvodnje i potrošnje, a Bosna i Hercegovina beleži izvoz“, naveo je on.

Kuen je istakao da ostale zemlje, među kojima se izdvaja i Srbija, imaju problema sa visokim cenama.

„U Srbiji je visoka tržišna cena energenata zbog problema na internom nivou i novih pregovora za ugovor sa Gaspromom koji su u toku. Albanija, Severna Makedonija i Kosovo su u stanju krize, ne zato što nema sirovina ili struje, već zbog visokih cena“, naveo je on.

I. S.

- Advertisement -