NBS: „Cene hrane i energenata najviše uticale na rast inflacije u martu“

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su cene hrane i energenata u martu uticale sa više od dve trećine na kretanje inflacije, koja je u Srbiji na mesečnom nivou bila 0,8 %, a na godišnjem 9,1 %.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata, navedeno je u saopštenju.

Kako je precizirano, rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 %, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021. i februar ove godine, a sporije je u odnosu na oktobar i novembar 2021., kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2 %.

Sporijem rastu cena prerađene hrane su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 %, dok su cene neprerađene hrane povećane za 26 %.

Iz centralne banke su naveli da je visok međugodišnji rast cena hrane većim delom posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično značajno uvećanih troškova u proizvodnji hrane.

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 %.

Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, naveli su iz NBS.

Podseća se da je rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio 2,1 % i da je bio značajno niži u odnosu na rast svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 %, čemu je doprinela odluka Vlade Srbije da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte.

U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske, naveli su iz NBS.

Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču i dalje je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8 %, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, ocenjeno je u centralnoj banci.

Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja.

Dodatno, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih.

Podseća se i da bi, prema projekciji NBS iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini, ukazali su iz NBS.

To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

I pored toga, procene NBS i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika.

To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, saopštila je NBS.

I. S.

- Advertisement -