Debata Fondacije Fridrih Ebert: „U Srbiji niske stope rasta ako se nastavi kriza zbog rata i energenata“

Rat u Ukrajini i energetska kriza umanjiće stope privrednog rasta u Srbiji, koja će zbog dominacije politike nad ekonomijom morati da se odrekne neutralnog statusa u primeni sankcija prema Rusiji, a svet ide ka blokovskoj podeli, ocenjeno je na debati Fondacije Fridrih Ebert.

„Srbija može da očekuje niske stope privrednog rasta, pa ček i stagnaciju, ako se nastavi rat u Ukrajini i energetska kriza“, rekao je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.

On je u debati u okviru projekta Fondacije „Ekonomski razgovori“ rekao da se privredni rast Srbije zasniva na izvozu i privlačenju stranih investitora i povećanju zaposlenosti.

„Deluje da taj model funkcioniše, posle krize sa pandemojom kovid 19, Srbija se brzo oporavila i rast je prošle godine bio 7,5 %. Privreda se u ovom trenutku suočava sa glavnim problemom, a to je neizvesnost, dok su glavni rizici dužina trajanja rata u Ukrajini i demografija“, rekao je Stanić.

Ocenio da bi Srbija trebalo da primi odredjen broj izbeglica, jer kada bi se njih 500.000 primilo, to bi se izjednačilo sa demografskom slikom 2012. godine.

Povećanje broja stanovnika je, kako je rekao, važno, ne samo zbog toga što se odlaskom domaćeg stanovništva u inostranstvo gube radnici, nego i potrošači.

On je, na pitanje da li će se četvrti paket sankcija EU prema Rusiji odnositi i na Srbiju, rekao da se nada da će Srbija biti izuzeta.

EU je, prema njegovim rečima, spremna da prihvati ekonomske gubitke zarad političkih ciljeva, a Srbiju bi zabrana uvoza nafte koštala skupo.

Stanić je rekao da ima nekoliko scenarija u slučaju da se sankcije EU odnose na firme sa većinskim ruskim kapitalom, kakva je Naftna industrija Srbije (NIS).

„Nadam se da će ta kompanija biti izuzeta iz sankcija EU prema Rusiji, u suprotnom jedno od rešenja je da država preuzme većinski paket vlasništva u toj kompaniji, kao i u slučaju Zberbanke“, rekao je Stanić.

Dodao je da, ukoliko se rat završi brzo, diplomatskim dogovorom, da bi privredni pad u Evropi mogao biti oko 1 %, a ako potraje cena nafte će skočiti na 150-200 dolara po barelu, a privredni rast će u tim zemljama biti manji više od 3 %.

Srbija bi, kako je rekao, mogla da nadje alternativna tržišta za Ukrajinu, gde je rat, i Rusiju do čijeg je tržišta sve teže doći, ako se okrene severnoafričkim zemljama.

Na pitanje da li će Srbija moći da ostane neopredeljena i odoli pritisku EU da uvede sankcije Rusiji, Stanić je rekao da će, ako na to bude prinudjena, domaća privreda snositi posledice.

I. S.