Energetska kriza koja je počela polovinom prošle godine izbacila je u prvi plan prirodni gas i električnu energiju, ali sa nešto manjim intenzitetom pratila ih je i nafta, koja se vratila u zonu od 90 dolara za barel, koji je imala s jeseni 2014. godine.
Ponovo se govori o cenama energije koje pumpaju inflaciju u svetu, pa i kod nas. Pre nekoliko dana Poljska je odlučila da ukine PDV na hranu, a da ga sreže na gas, struju i na benzin i dizel sa 23 na osam odsto u pokušaju da zaustavi inflaciju. Hrvatska je prošlog oktobra na mesec dana zamrzla cene goriva.
Kod nas se ništa takvo još ne spominje, iako je inflacija blizu 8 %, a cene goriva među najvećim u regionu. Za ovo su najzaslužniji državni nameti, koji čine 52,3 % maloprodajne cene benzina i 51,3 % cene dizela.
Na svaki litar bezolovnog benzina od 95 oktana koji košta 170 dinara (cene prikupljene od strane Udruženja naftnih kompanija Srbije od prošle nedelje) naftnim kompanijama ide 81,07 dinara, a državi 88,92 dinara. Od toga akciza iznosi 57,84 dinara, PDV 28,33 dinara, naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara i naknada za unapređenje energetske efikasnosti 15 para.
Evrodizel je dostigao cenu od 179 dinara, a raspodela je slična. Inače po zakonu o akcizama očekuje nas usklađivanje sa cenama na malo, koje se obično dešava u februaru, mada nema pravila. Ako bi se povećale za 7,9 % i kada se na to povećanje primeni i PDV, to bi značilo poskupljenje goriva od oko 5,5 dinara po litru.
Trenutno, benzin je u Srbiji među skupljima u regionu i zaostaje samo za Hrvatskom gde je litar 1,51 evro i Grčkom gde je 1,795 evra. Sa evrodizelom stojimo još gore i jeftiniji smo samo od Grka, dok je recimo litar evrodizela skuplji za 42 dinara nego u Severnoj Makedoniji ili 35 dinara nego u BiH.
Ekonomista Goran Radosavljević podseća da u Zakonu o akcizama ima mogućnosti da država smanji akcizu u vanrednim situacijama, ali da mi to ne koristimo.
“Meni se čini da bi smanjenje dažbina zbog ogromnih deficita i deljenja para iz helikoptera samo učinili taj deficit većim. Onda bi s jedne strane smanjili akcizu, a s druge morali još da se zadužujemo, tako da je država u pat poziciji. Evo sada imamo protest poljoprivrednika u Požarevcu zbog visokih cena nafte i đubriva i kad krene prolećna setva toga će još biti. A još nas čeka i redovno usklađivanje akciza sa inflacijom. Cene naftnih derivata su već jako visoke i približavaju se cenama u Zapadnoj Evropi, a standard je daleko od toga”, napominje on.
Dažbine na gorivo vremenom su postale značajna stavka u budžetu. Naime, prošle godine samo akcize, ne računajući PDV i druge takse, donele su 182 milijarde dinara u državnu kasu. Originalnim budžetom predviđeno je da to iznosio 170 milijardi.
Uprkos visokim cenama goriva, većim nego 2012. godine u vreme rekordnih cena nafte od oko 110 dolara za barel, golim okom ne može se videti smanjenje automobila na ulicama i za to je odgovorna neelastičnost tražnje za gorivom.
Međutim, mnogo veći potrošač je privreda, pre svega transport i poljoprivreda. Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Udruženja poslodavaca Srbije još u avgustu su iz udruženja transportnih preduzeća predložili da se smanji cena dizela za njih i pri tome predstavili računicu kojom time ne bi bio oštećen budžet.
“Sada u tranzitu niko ne sipa gorivo u Srbiji, a i naši čekaju da pređu u Makedoniju ili Bugarsku da sipaju gorivo. Socioekonomski savet u kom sede i predstavnici ministarstava su jednoglasno prihvatili ovaj predlog i sada će on ići pred Vladu. Smanjenjem nameta bi se povećao promet, a i našim privrednicima bi bilo bolje. Stvarno nema toliko razloga da štrčimo sa akcizama na evrodizel u odnosu na okruženje”, poručuje Atanacković.
Inače, u okruženju imamo ubedljivo najveće akcize na evrodizel, 0,49 evrocenti po litru, više nego čak i u Grčkoj. Na krajnje potrošače svako poskupljenje dizela brzo se prenosi kroz rast cena transporta ili proizvodnje u poljoprivredi.
I. S.
