Ova godina je za Kolarac posebno važna jer ova ustanova proslavlja važan jubilej – ove godine se navršava 90 godina kontinuiranog rada.
Zgrada na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932. godine koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Orkestar Beogradske filharmonije ovog 4. februara, na 90. rođendan koncertne dvorane, nastupa sa solistom Nemanjom Radulovićem, pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina. Na programu je čuveni Koncert za violinu i orkestar Čajkovskog.
Srđan Teparić: Teško bi bilo zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Kolarca
„Povodom devedeset godina postojanja Velike dvorane ne možemo a da se ne zapitamo koliko je u toj sali ostalo emocija, uzdaha oduševljenja i svega onoga što muzika donosi. Bilo je tu bezbroj dobrih koncerata, nastupa vrhunskih profesionalaca ali i muzičara amatera. Mnogi kompozitori ustreptalo su očekivali prvo izvođenje svojih dela.
Foto: Promo
Koliko je samo mladih umetnika, pre nego što su započeli muzičko putovanje ka svetskim karijerama, drhtalo od treme ispred Velike dvorane! I koliko puta smo bili svedoci popunjenosti svih 883 sedišta, dok je sedenje na balkonskim stepenicama ili stajanje sa strana desnog i levog partera uvek sa sobom nosilo magiju atmosfere punog Kolarca, kako često od milošte nazivamo Veliku dvoranu.
Iz nekog razloga često propuštamo da istaknemo pojedine jubileje, a svaki onaj koji je vezan za Kolarčevu zadužbinu od ogromnog je značaja jer doprinosi dostojanstvu zemlje u kojoj živimo. Pomislimo samo koliko bi ljudi za ovih devedeset godina moglo da kaže da su Kolarac i njegova Velika dvorana bili sastavni deo njihovih života“ navodi Srđan Teparić.
Impresivne brojke
„Brojke su u tom smislu impresivne: do današnjeg dana održano je 18.373 koncerta, 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata je nastupilo, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela!
Foto: Promo
Zaista bi teško bilo zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Zadužbine Ilije M. Kolarca i njene Velike dvorane. Kakva bi to metropola Beograd bio bez institucije u kojoj se održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa, i u kojoj su između ostalih nastupali i Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković, Moskovska filharmonija i da stanemo sa nabrajanjem, jer je spisak takav da se ni mnogo veći kulturni centri od naše prestonice ne bi postideli.
Zbog toga, našoj Velikoj dvorani možemo da poželimo dugo trajanje uz zavet da ćemo uvek stajati uz instituciju koja je u velikoj meri zaslužna za sve životno bogatstvo koje nam Kolarac, uostalom, tako nesebično pruža“ dodaje dr Srđan Teparić u.
lj.z.
