Nikola Rajaković: „Srbija mora u energetsku tranziciju, bez obzira što nisu poznata sva rešenja“

Srbija mora ući u energetsku tranziciju, napuštanje uglja i gašenje termoelektrana, bez obzira što nisu poznati svi odgovori na pitanja, koja će se otvarati, jer je gotovo izvesno da će tehnologije koje stižu u narednim decenijama nalaziti rešenja, rekao je profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

„Na početku bilo koje tranzicije nisu poznati svi odgovori na pitanja, koja će se otvarati, međutim, razloga da se već danas krene u smeru napuštanja uglja ima više nego dovoljno, a preostale odgovore razvijaćemo usput, jer verujemo u tehnologije koje donose progres“, rekao je Rajaković za Betu povodom zahteva Elektroprivrede Srbije (EPS) i Elektromreže Srbije (EMS), da se promeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije.

EPS i EMS su 10. januara ove godine uputili pismo Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije u kome su zatražili da se promeni taj zakon i zaustavi donošenje podzakonskih akata, koji regulišu proizvodnju zelene energije.

Ta dva javna preduzeća su navela da će uključivanje velikog broja solarnih elektrana i vetroparkova u elektroenergetski sistem ugroziti njihovu stabilnost i dovesti do velikih troškova, koje će morati da plate oni, ali i građani i firme kroz poskupljenje električne energije.

Rajaković je rekao da je polazno pitanje da li je Srbiji potrebna energetska tranzicija, odnosno dekarbonizacija energetskog sektora (otklon od lignita) i da li je dobro da se nastavi energetskom trajektorijom, koja je zacrtana 70-tih godina prošlog veka, drugim rečima da li Srbija može da bude zadovoljna tehničko – tehnološkim, ekonomskim i ekološkim performansama njene termoenergetike.

Istakao je da su u poslednjem kvartalu 2021. godine u Srbiji „ogoljeni inherentni problemi u tom sektoru“.

„Starost infrastrukture uz izuzetno loš kvalitet uglja i nedovoljno investiranje i održavanje, zbog nesposobnosti upravljačke strukture uzrokovala je radikalno smanjenje proizvodnje u Termoelektrani ‘Nikola Tesla’ čija je posledica uvoz električne energije i to u trenutku kada je njena cena na referentnoj berzi bila na rekordno visokom nivou. Uvoz i dalje traje“, rekao je Rajaković, koji je i član Saveza energetičara Srbije.

Dodao je da je termoenergetski sektor sa rudnicima uglja, bez direktnih ili indirektnih subvencija države, bez podrške jeftinog kilovatsata (kWh) iz hidroelektrana, ekonomski neodrživ.

Sa teretom taksi na emisije ugljen-dioksida termoenergetski sektor postaje, kako je rekao, ekonomski još ugroženiji.

Mora se, prema njegovim rečima, ukazati da ni nove termoelektrane ne rešavaju problem, jer ako rade sa prihvatljivim ekološkim performansama tada postaju investiciono veoma skupe.

O lošim ekološkim posledicama rada termoenergetskog sektora po zdravlje stanovništva verovatno, kako je rekao, nije potrebno dodatno govoriti.

Ta analiza termoenergetskog sektora, kako je ocenio, samo je vrh ledenog brega zbirnih problema u njemu, a posledica su lošeg stanja u rudnicima i pojedinim termoblokovima.

„Rizici od problema u proizvodnji iz termoelektrana će se u narednom periodu uvećavati. Time se dovodi do apsurda koncept da sigurnost snabdevanja kod nas treba zasnivati na proizvodnji električne energije iz uglja“, rekao je Rajaković.

Dodao je da se u energetsku tranziciju mora ići pre svega zbog samih građana Srbije.

I. S.