Inflacija u Srbiji u novembru dostigla je 7,5 %, što je najviše u poslednjih osam godina. U razvijenim zemljama ovolika inflacija nije viđena nekoliko decenija.
Među centralnim bankama vladao je konsenzus da je to posledica poremećaja na strani ponude i da je privremenog karaktera. Međutim, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predstavljajući novi Kvartalni monitor ističe da je došlo do poremećaja na velikom broju nepovezanih tržišta kao što su energija, hrana, čipovi, što ukazuje da je uzrok inflacije na strani tražnje i to zbog fiskalne i monetarne ekspanzije širom sveta.
„Već sada velike centralne banke odustaju od priče da je inflacija privremena i najavljuju povećanje referentnih kamatnih stopa. FED je najavio povećanje od sledeće godine. Banka Engleske je već povećala, kao i neke centralne banke u Centralnoj Evropi. ECB još nije najavila povećanje kamata, ali u evrozoni se sporije odlučuje, a tome doprinosi i različit nivo oporavka zemalja“, istakao je Arsić.
U Evropi novembarsku međugodišnju inflaciju veću od Srbije imali su samo Estonija i Litvanija i to se poklapa sa fiskalnom ekspanzijom u pandemiji.
„Imamo ovakvu inflaciju čak i sa fiksnim kursom koji deluje dezinflatorno“, ocenjuje Arsić.
Ova inflacija je specifična po tome što su velike razlike u inflaciji između grupa proizvoda što dovodi do velike promene relativnih cena. To znači da se menja rentabilnost proizvodnje i može se očekivati rast stečajeva u nerentabilnim industrijama. Takođe, inflacija iznad prosečno pogađa siromašne zbog rasta cena hrane i goriva.
Narodna banka nastavlja sa vođenjem „de fakto“ fiksnog deviznog kursa i zato će prema oceni ovog ekonomiste dinar u ovoj godini realno ojačati prema evru za 2,5 do 3 %.
“Fiksni kurs utiče na manju baznu i ukupnu inflaciju, ali smanjuje cenovnu konkurentnost privrede. To je doduše amortizovano povoljnim odnosima cena, ali pitanje da li će tako ostati i naredne godine. Fiksni kurs treba zadržati dok se inflacija ne stabilizuje na niskom nivou, a onda krenuti u lagano prilagođavanje. Ne može samo fiksni kurs smanjiti inflaciju, već se mora povećati i kamatna stopa i smanjiti fiskalni deficit što je već i planirani i bitno je da se pri tome i ostane“, ističe Arsić, dodajući da je važno da vlada ne pokuša da poveća realne plate i penzije i na taj način uđe u negativnu spiralu.
