Kvartalni monitor: „Rast BDP-a u trećem tromesečju u 2021. godini biće 7,7 %“
Ivana S.
Objavljeno 23/12/2021
Rast BDP-a u trećem tromesečju ove godine dostigao je 7,7 %, što je prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, iznenađujuće, posebno zato što su najveći doprinos rastu dale usluge.
On je na predstavljanju Kvartalnog monitora, specijalizovanog makroekonomskog biltena, istakao da je ekonomska aktivnost porasla ua 1,6 % u odnosu na drugo tromesečje, kao i da se Srbija našla u grupi zemalja, koja je već ove godine prevazišla pretkrizni iznos BDP-a, i u trećem tromesečju BDP je iznosio 4,6 % više nego u istom periodu 2019. godine.
“Rast u celoj 2021. godini će verovatno biti 7 %, a činilo se može biti i veći dok nisu iskrsli problemi sa EPS-om i sa rastom cena energije. Po kumulativnom rastu u 2020. i 2021. godini, Srbija se nalazi na trećem mestu iza Irske i Turske, a na svetskom nivou 22 zemlje, uglavnom manje razvijene i koje nije pogodila pandemija, imale su veći kumulativni rast od Srbije“, ocenio je Arsić.
Njegova analiza je pokazala da je nekoliko faktora uticalo na to kako će koja ekonomije proći kroz pandemiju.
Značajan uticaj na to kako su zemlje prošle imao je rast u pretkriznoj 2019. godini, pa zemlje koje su imale visok rast pre krize bolje su prošle u krizi. Drugi faktor je struktura privrede, pošto nisu sve delatnosti jednako pogođene epidemiološkim merama. Tako su više pogođene zemlje čija privreda se oslanja na usluge i autoindustriju, dok su oni koji su imali veće učešće proizvodnje egzistencijalnih proizvoda, hrane bolje prošle tokom pandemije.
„Zemlje koje su imale veće fiskalne stimulanse bolje su prošle u pandemiji, ali one imaju sada i veću inflaciju“, zaključuje Arsić.
Veliki doprinos rastu u trećem tromesečju dalo je građevinarstvo, ali i usluge, pre svega trgovina, turizam i saobraćaj od čak 13 % u odnosu na isti period prošle godine.
„Pad poljoprivrede od 5 % je posledica suše, a prošle godine imali smo najbolju kombinaciju, dobar rod i visoke cene na svetskom tržištu. Najveći doprinos rastu dale su strane direktne investcije, državne investicije i izvoz, koji je povećan najviše zbog rasta cena na svetskom tržištu.
Industrija je u trećem tromesečju zabeležila rast dodate vrednosti 2,6 %, što je manje nego u prethodnim kvartalima. Zabeležen je snažan rast rudarstva, najviše zbog proizvodnje bakra u Boru, a možda i uglja i gline u TENT-u. S druge strane, prerađivačka industrija manja je za 2,6 %. Tome su doprinela zagušenja u snabdevanju na svetskom nivou, jer je industrija više integrisana u svetsku privredu od drugih delatnosti, pa i više pogođena“, istakao je Arsić ukazujući i na negativan uticaj inflacije, jer smanjuje realnu kupovnu moć.
Na rast u sledećoj godini presudno će uticati rast kamatnih stopa, koji je prema Arsićevom mišljenju sve izvesniji da bi se obuzdala inflacija.
„To će na nas uticati preko smanjenja SDI, koje se u velikoj meri finansiraju zaduživanjem po niskim kamatama u matičnim zemljama. Takođe, od spoljnih faktora uticaće problemi u snabdevanju, u energetici, pogoršanje epidemiološke situacije, pa i politička nestabilnost u svetu, ali i u Srbiji“, napomenuo je Arsić.
S druge strane, mi imamo i neke sistemske probleme, kao što je pravna nesigurnost i korupcija, koja kako ocenjuje Arsić pre svega utiče na domaće privrednike, dok su strani uglavnom zaštićeni.
Tu su i eventualni problemi u javnim preduzećima, EPS-u, rast duga u Telekomu, „Srbijagasu“, koji sada uvozi deo gasa po visokim cenama, ali i neefikasnost javnih investicija.
