Prema najnovijem istraživanju, kako se Pluton udaljava od Sunca, polako na njemu nestaju gasovi, koji ga okružuju.
Plutonova retka atmosfera sastoji se uglavnom od azota sa ponešto metana i ugljen-monoksida. S obzirom na to da na toj planeti dolazi do snižavanja temperature, izgleda da to uzrokuje ponovno smrzavanje azota pri čemu dolazi do gubljenja atmosfere, piše Science Alert.
„Naučnici još od 1988. putem tehnike okultacije prate promene u Plutonovoj atmosferi“, rekao je planetarni naučnik Eliot Jang, sa instituta Sautvest Riserč Institut (SwRI) u Teksasu.
„Misija Nju Horajzons dobila je odličan uvid u njenu gustinu tokom leta 2015. koja se do tada udvostručavala svake decenije. No, naša zapažanja iz 2018. pokazuju da taj trend prestaje nakon 2015.“, dodaje Jang.
Planine i okeani na Plutonu
Plutonova atmosfera nastaje nakon isparavanja leda s površine planete. Ovoj „patuljastoj“ planeti potrebno je trenutno oko 248 zemaljskih godina da napravi jedan krug oko Sunca, pri čemu se čak u jednom trenutku približio našoj zvezdi na 30 astronomskih jedinica (AJ); odnosno na 30 puta udaljenosti između Zemlje i Sunca.
No, udaljenost između Plutona i Sunca ipak raste, pri čemu ta planeta dobija sve manje Sunčeve svetlosti i ima sve niže temperature. Porast gustine atmosfere primećen 2015. godine najverovatnije je posledica toplotne inercije – zaostale toplote zarobljene u ledu od azota.
„To se na primer događa kada Sunce zagreva pesak na plaži. Sunčeva svetlost je najintenzivnija u podne, ali pesak nastavlja da upija toplotu tokom popodneva, pa je najtopliji u kasnim poslepodnevnim satima“, rekla je planetarna naučnica Lezli Jang, sa SwRI-ja.
Pluton se možda više ne smatra planetom, ali je ovo nebesko telo i dalje vrlo interesantno astronomima. Naučnici su tako poslednjih godina ustanovili da na Plutonu postoje planine sa snežnim vrhovima, a ispod njegove površine su tekući okeani.
