Američki filmski glumac i reditelj, dvostruki dobitnik Oskara Robert Redford preminuo je danas u 89. godini, preneo je „Njujork Tajms“.
„Redford je umro danas u snu u svom domu na Sandensu u planinama Jute – mestu koje je voleo, okružen onima koje je voleo. Mnogo će nam nedostajati. Porodica moli za privatnost“, saopštila je njegova portparolka Sindi Berger, ali nije navela uzrok smrti.
Rođen je kao Čarls Robert Redford Junior, 18. augusta 1936. godine, a odrastao je u Južnoj Kaliforniji.
Redford će ostati upamćen kao gluamac u velikim filmskim hitovima poput „Devojka koju sam voleo“, „Buč Kasidi i Sandens KiD“, „Žaoka“, „Svi predsednikovi ljudi“, „Moja Afrika“ i mnogim drugim.
Glumio je sa velikim glumačkim imenima poput Pola Njumena, Barbre Strajsend, Fej Danavej, Meril Strip, Mišel Fajfer, Debre Vinger, Natali Vud i mnogih drugih.
Glumio je sa velikim glumačkim imenima poput Pola Njumena, Barbre Strajsend, Fej Danavej, Meril Strip, Mišel Fajfer, Debre Vinger, Natali Vud i mnogih drugih.
Bio je veliki pokrovitelj nezavisnog filma i osnivač filmskog festivala „Sandens“ koji se održava u Park Sitiju u Juti.
Za sobom je ostavio četvoro dece i suprugu Sibil Sagars.
Redford je glumačku karijeru počeo pedesetih godina u Njujorku pojavljujući se u televizijskim dramama, dok je debi na Brodveju imao u predstavi „Tall Story“ (1959).
Filmski debi je ostvario 1963. godine u „War Hunt“, da bi počeo nizati uloge u filmovima poput „This Property is Condemned“ sa Natali Vud i „The Chase“ sa Marlonom Brandom, dok nije postigao izuzetan uspeh sa vesternom „Buč Kasidi i Sandens Kid“ (1969).
Duhoviti i stilizovani film reditelja Džordža Roja Hila, u kome mu je partner bio Pol Njumen, uvrstio je Redforda u vodeće holivudske zvezde sedamdesetih, a status je učvrstio vesternom „Džeremaja Džonson“ (1972) i romantičnom dramom „Devojka koju sam voleo“ (1973), sa Barbrom Strajsend.
Sa Hilom i Njumenom ponovo se udružio u izuzetno uspešnoj „Žaoci“, a sledili su, između ostalih, špijunski triler „Tri kondorova dana“ (1975) i politička drama „Svi predsednikovi ljudi“ (1976), u kojoj je sa Dastinom Hofmanom igrao dvojicu novinara zaslužnih za otkrivanje Votergejt afere.
Nastavivši glumačku karijeru, Redford se osamdesetih godina okreće i ka režiranju, zasluživši Oskara za najbolji film i režiju „Običnih ljudi“ (1980), da bi potom snimio brojne naslove poput „Legenda o Bager Vansu“, „Šaptač konja“ i „Kviz šou“.
Redford je kroz osnivanje i rad festivala „Sandens“ 1978. godine i kasnije „Sandens“ instituta omogućio mesto za razvoj generacija američkih nezavisnih filmskih stvaralaca.
„‘Sandens’ je stvorio priliku za obrazovanje kroz rad što nije postojalo ranije“, rekao je svojevremeno Redford.
