U susret 19. Slobodnoj zoni – Film kao model za bolji život

Ovogodišnja 19. Slobodna zona prikazaće 64 filma u 14 bioskopsih sala u četiri grada – Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tradicionalnim domaćinima, pridružio se i Kragujevac.

Selektori festivala su na današnjoj konferenciji za medije skrenuli pažnju javnosti na neke skrivene dragulje iz ovogodišnjeg programa, budući da je interesovanje za hitove, očekivano, veliko (Zlo ne postoji, Čudna strana života, Crveno nebo, Blagine lekcije, Džoan Baez: Ja sam buka).

– Osnovna ideja koja se provlači kroz sve selekcije jeste odnos između stvarnog i (ne)mogućeg. Jedan od reditelja je rekao da je film politički jer nam nudi modele kako bi bilo moguće živeti ili predloge kako da društvo i naši životi budu bolji, nešto što Slobodna zona radi već 19 godina – istakla je Branka Pavlović, selektorka programskih celina Međunarodni takmičarski, Prva dva koraka, Ženska linija i EU Teen Zone.

Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila dva filma. Vrlo neobičan dokumentarac „¡Aitsa”, smešten u puste predele na jugu Južnoafričke Republike, povezuje tajne univerzuma sa tradicionalnim znanjima autohtonih stanovnika.

„Neizbrisiva sećanja” iz Čilea bavi se sećanjem i prošlošću sećanja. Glavni junaci su Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, oboleo od Alchajmera, i njegova supruga Paulina. Film prati njihovu borbu sa bolešću i proces zaboravljanja, a mnoge segmente Paulina je snimila sama, bez prisustva ekipe.

– To su vrlo potresne i intimne scene. Augusto je umro u maju ove godine, što daje dodatnu težinu celoj priči – istakla je Branka Pavlović.

Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” (selekcija Prva dva koraka) bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih.

Indijska rediteljka Srimoji Sing, krenula je u potragu za svojim omiljenim iranskim rediteljima u filmu „Ka srećnim ulicama”, a vodič kroz Teheran joj je bio legendarni Džafar Panahi.

– Ovogodišnja selekcija Horizonti Balkana se, za razliku od prethodnih, kada smo se bavili pitanjima kolektivnog identiteta, fokusira na pronalaženje sebe – istakao je Ivan Bakrač, selektor ovog regionalnog programa.

Među devet ostvarenja nalaze se i filmovi dvojice ranijih osvajača nagrada na Slobodnoj zoni, Selmana Nadžara (Rana oklevanja) i Gorana Devića (Što da se radi?).

Junakinja Nadžarovog filma je advokat. Ona se suočava sa  velikom odgovornošću i moralnim preispitivanjima ne samo u poslovnom već i u privatnom životu.

– Na isti način to radi i Goran Dević, najproduktivniji dokumentarista u širem regionu. On se bavi pitanjem samopreispitivanja radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj – napomenuo je Ivan Bakrač i dodao da će na Slobodnoj zoni u okviru ove programske linije biti tri domaće premijere: „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, „Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića  i „Golgeter” Ivana Stojiljkovića.

Većina autora iz regionalnog programa biće gosti Slobodne zone.

Ivan Milenković, urednik pratećeg programa Kompas, najavio je ovogodišnju temu o kojoj će se diskutovati posle projekcije filma „Nula kalorija” Džesike Hauzner 1. novembra u Domu omladine u 20 sati. U jednu elitnu školu dolazi posvećena, pristojna profesorka pravilne ishrane (Mia Vašikovska), brzo pridobije učenike, nastavnike i roditelje, ali se vremenom postavlja pitanje gde je granica između posvećenosti i fanatizma.

– Gosti Kompasa, književnica Jasminka Petrović, izdavač i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić i sociološkinja i teoretičarka kulture Ana Pejović, govoriće o opasnosti totalitarnog jezika, načina na koji on ulazi u obrazovanje i kakav užas proizvodi – rekao je Ivan Milenković.

Mlade snage Slobodne zone, Tamara Milošević i Lena Trifunović, predstavile su temu pratećeg programa Sonar – dokumentarni film na Tiktoku. Reč je o najbrže rastućoj društvenoj mreži čiji je algoritam takav da kreator nema uticaja na to ko će videti njegov sadržaj.

– Bavićemo se svim aspektima deljenja sadržaja, njegovom kulturno-umetničkom vrednošću i prihvatljivom granicom količine podeljenog sadržaja iz ličnog života – objasnila je Lena Trifunović.

Učesnici panela, koji će biti održan u Sprat baru 4. 11. od 17 do 19 sati, su tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistar psihologije Ana Mirković.

Rajko Petrović, jedan od selektora i direktor Slobodne zone, podsetio je da će od ove godine, u saradnji sa Fondom B92 biti dodeljivana Nagrada „Olivera Ranđić” u čast prerano preminule koordinatorke Slobodne zone junior.

– Zahvaljujući Oljinoj energiji pokrenuto je mnogo projekata, proizvedeno je više od 60 kratkih filmova u Srbiji i regionu. Ona je bila neko za koga javnost ne zna, ali ono što je radila iz senke je impresivno, od projekata How Do I See You, Future Is Here, Naše snage su naša razlika i Putujući bioskop, do vrhunca njene karijere, kreiranja programa Film kao sredstvo u nastavi koji je ušao u više od 60 odsto srednjih i osnovnih škola i Filozofski fakultet – zaključio je Rajko Petrović.

Otvaranje Slobodne zone 31. oktobra u Beogradu (mts Dvorana), skoro je rasprodato. Film „Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija, biće prikazan istovremeno i u Novom Sadu (Arena Cineplex) i Nišu (Cineplexx).

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

lj.z.

- Advertisement -