Tragom Svetog Save, po Svetoj zemlji – Predstavljena knjiga Borisa Subašića „Idi za sobom“

Knjiga Borisa Subašića „Idi za sobom“ u izdanju Službenog glasnika predstavljena je u Beogradu, a o knjizi su, osim autora, govoriti akademik Miodrag Marković, istoričar Nemanja Dević i Borisav Čeliković, urednik izdanja.

Boris Subašić bio je jedan od samo sedam odabranih na velikom međunarodnom konkursu koji je raspisao Izrael pozivajući novinare, putopisce, influensere iz celog sveta da upoznaju Izrael „s nogu“, odnosno, da peške pređu staze Svete zemlje.

– Taj put je veliko iskušenje tela i duha. Bio je to svojevrsni put u prošlost, put ka izvoru zapadne civilizacije, jer ona se temelji na judeo-hrišćanstvu, ali i naše nacionalne kulture koju je na ovim stazama stvorio Sveti Sava. Ne možeš da razumeš velika dela literature ili likovne umetnosti, vajarstva ako ne znaš biblijske priče. U toj pustinji otkriješ kako je nastala velika ideja o jednom Bogu. Otkrivaš i koliko života ima u toj pustoši – kaže Subašić i dodaje da je teško kratko govoriti o jednom takvom putovanju.

– Količina utisaka se uvećava sa svakim novim korakom kroz te čudesne predele u kojima se mešaju stvarnost i duboka prošlost. Jednom nogom koračate kroz ovaj savremeni svet, a drugom nogom ste u biblijskom svetu.

Stazom Svete zemlje, dodaje ovaj novinar, hodio je svojevremeno i Sveti Sava, što je njega posebno inspirisalo.

– Na svom drugom putovanju po Svetoj zemlji, Sava je spojio puteve tri najvažnije ličnosti monoteizma – Avrama, Mojsija i Hrista. Taj put bio je dug 2.200 kilometara i trajao nekoliko meseci. Pitao sam se kako je Sava, koji je u to vreme imao 60 godina, što su bile ozbiljne godine za to vreme, prešao ovoliko rastojanje. Odgovor našeg vodiča bio je „nije važno kako, već zašto“. Kad znaš motiv, onda ti je jasan i put. Kroz taj njegov veliki podvig mi Svetog Savu, monaha strogog pogleda, kakvog ga znamo sa fresaka, upoznajemo i kao avanturistu. Kao nekoga ko prolazi kroz zaraćene zemlje, govori nekoliko jezika, i koji zna da mu je to poslednje životno putovanje. To je za njega bio veliki i fizički i duhovni podvig.

Subašić kaže da ne znamo koliko je Srba od tada, u neprekidnom nizu, marširalo ka tom delom sveta „koji je identičan Balkanu, nikad miran“.

– Putovali su iz evropskog Bliskog istoka na pravi Bliski istok, prolazeći pritom razne avanture. Sva mesta velike lepote i istorije su mesta velikih opasnosti. Zahvaljujući profesoru Tomislavu Jovanoviću mi imamo sabran najveći deo putopisa srpskih putnika po Svetoj zemlji, koji su, čak i kad su vrlo kratki, izuzetno zanimljivi. Ali, o tim knjigama se malo zna. jer, često je naš najbolji deo istorije sakriven u fusnotama, u nekim zaboravljenim knjigama – zaključuje Subašić.

- Advertisement -