“Svi su bili kao MANEKENI”: Fotka sa letovanja iz ’70-ih otkriva surovu realnost o gojaznosti
U Fejsbuk grupi “Nostalgija”, objavljena je fotografija plaže iz ’70-ih godina prošlog veka. U komentarima su se mnogi prisetili “lepših vremena”, a na fotografiji je mnogima zapela za oko linija tadašnjih kupača.
Iako deluje neverovatno, gotovo svi na ovoj fotografiji deluju vitko i, kako danas volimo da kažemo, “u treningu” – kako žene, tako i muškarci. Nezamislivo je uporediti sa prizorima koja danas viđamo na letovalištima. Naravno, objava je izazvala mnoge komentare.
“Nekad su svi jeli sve i bili mršavi. Danas većina jede zdravo, a svi debeli. Može li iko razume?“, “Na slici kao manekeni, a danas vepar do vepra, pametnom dosta“. “Svi mršavi“, neki su od komentara. I svi postavljaju isto retoričko pitanje – zašto je to tako, a mi smo pokušali da odgonetnemo uz pomoć stručnjaka.
Dr Olga Ličina doktor medicine i klinički nutricionista za žena.rs je svojevremeno ispričala šta je uslovilo da se životne navike promene i da li je tačno da danas mnogo više ljudi se bori sa kilogramima.
– Batut nema najažurnije podatke, ali prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom. Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma. Razlog zbog kojeg nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane jer sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Danas na svakom koraku vam je dostupna neka vrsta hrane – od restorana, preko pekara, pa do brze hrane – objašnjava nutricionistkinja.
Dr Olga Ličina navodi da je poražavajuće što sve više dece pati od gojaznosti.
– Problem počinje već u trudnoći, a nastavlja se po rođenju deteta. Istraživanja su pokazala da majke koje ne doje decu najčešće pate od gojaznosti. Takođe, treba voditi računa kojim redom se uvodi hrana deci i izgebavati da u najranijem dobu su dodaju šećer i so – dodaje Olga Ličina.
Jedna od tema koju su pokrenuli u komentarima na Tviteru je – da li je promovisanje plus-sajz manekenki i oblina, ujedno dalo legimitet da se veći broj kilograma smatra zdravim načinom života.
– Prihvatanje sebe po strani, mi ne možemo svi da izgledamo isto, zbog različite građe i konstitucije tela. Ali, ako kilogrami dovode do zdravstvenih smetnji, onda je to problem. Postoji i druga krajnost, osobe koje preterano idu u teretanu i koriste praškaste proteine koji mogu delovati kao trenutno dobro rešenje, ali pitanje je šta će biti sa bubrezima i jetrom u budućnosti.
Dobra stvar je što u poslednjih desetak godina sve veći broj ljudi je zainteresovan za zdraviji način ishrane i što traže alternativu za nezdrave navike, zaključuje dr Olga Ličina za naš portal.