Promocija knjige „Bura“ Eme Sezera u izdanju Prelom izdavaštva biće održana u četvrtak, 14. decembra u 18 časova u Muzeju afričke umetnosti (MAU) u Beogradu.
O knjizi će govoriti dr Stevan Bradić, teoretičar književnosti i urednik izdanja, dr Nemanja Radonjić, istoričar, Aleksa Nikolić, prevodilac i Seku Sidi Diavara, doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Iako su delo i lik Eme Sezera odavno kanonizovani širom frankofonog sveta, neki od njegovih najbitnijih naslova čekali su do nedavno na prevode kod nas. Činjenici da se stvari jesu promenile u proteklih nekoliko godina, svedoči i prevod drame „Bura“, najznačajnijeg Sezerovog dramskog dela.
Sezerov književni i politički doprinos antikolonijalnoj i globalnoj revitalizaciji afričkog identiteta, dobio je svoj snažan i zaoštren izraz u ovoj drami.
Ovaj klasik frankofonog teatra uzima Šekspirovu „Buru“ kao svoj dramski predložak, kako bi u taj značajni tekst evropske kulture upisao novu, dekolonijalnu viziju sveta. Zato u Sezerovoj verziji „Bure“ dramski sukob između Kalibana i Prospera više nije sukob necivilizovanog čudovišta sa mudrim evropskim vladarem, već borba ostrvskog domoroca protiv evropskog kolonizatora koji sve(t) podređuje sebi. Ovo je drama Kalibanove borbe za potvrdu sopstvene čovečnosti, negirane zarad uspostavljanja kolonijalnog poretka. Glasovi dekolonijalne borbe usložnjavaju se prisustvom još jednog roba, Arijela. Pesme slobode su mnoge, ali vodi li svaka do istinskog rušenja starog, kolonijalnog sveta? Kaliban veruje u svoju pesmu, ona je nova bura.
Eme Sezer (fr. Aimé Fernand David Césaire, 1913 – 2008) frankofoni pesnik, pisac i političar sa Martinika, kao i veliki borac za ljudska prava. Bio je jedan od osnivača Pokreta crnaštva, poniklog u krilu pariskog časopisa „Crni student” u kome su pisali, između ostalih, Leopold Sengor i Leon Gontran Damas. Ovaj pokret je imao za cilj afirmaciju afričkog i karipskog identiteta u francuskoj književnosti. Među njegova najznačajnija dela spadaju poema Cahier d’un retour au pays natal (Beležnica povratka u rodnu zemlju), esej Discours sur le colonialisme (Rasprava o kolonijalizmu) i drama „Bura“, koja predstavlja polemičku adaptaciju istoimenog Šekspirovog komada. Sezer je u mladosti bio član Komunističke partije Francuske, a kasnije je učesvovao u osnivanju Progresivne partije Martinika i ispred koje je bio predstavnik u Francuskom parlamentu. Njegova poezija i eseji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u francuskoj i svetskoj književnosti i predstavljaju jedan od najznačajnijih pesničkih glasova antikolonijalne borbe u 20. veku. Preminuo je 2008. godine, a njegovo nasleđe je obeleženo brojnim priznanjima i počastima.
lj.z.
