U Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku otvorena je izložba pod nazivom „Namerno – nemarno“ autora Vladimira Perića – Talenta.
Izložba je realizovana kao Nagrada Galerije na 30. Memorijalu Nadežde Petrović koju je Perić dobio za umetničku instalaciju ,,Karantin za ptice“ postavljenu u Gradskom parku u Čačku gde se i danas nalazi. Izložbu su otvorili direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ – Branko Ćalović i dr Milena Jokanović čiji će se tekst naći u katalogu izložbe.
Pozdravivši okupljene ljubitelje umetnosti, Branko Ćalović predstavio je Perićev rad: ,,Vladimir Perić – Talent je multimedijalni umetnik prisutan na umetničkoj sceni već četiri decenije. Radove je predstavlјao pod pseudonimom Talent do 1996. godine, zatim osniva i izlaže u okviru grupe Talent Factory do 2006. godine kada se posvećuje projektu „Muzej detinjstva“ i drugim radovima koje izlaže pod svojim imenom. Izlagao je na više od 80 samostalnih i više od 200 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu a zahvaljući učešću na Memorijalu Nadežde Petrović, večeras otvaramo njegovu samostalnu izložbu u našoj Galeriji. Ovo je prilika da se umetniku zahvalim na vrlo povećenom radu na postavci izložbe zbog čega ona večeras izgleda baš ovako. Izložba „Namerno – Nemarno“ između ostalog i na jedan duhovit i promišljen način prikazuje izložene radove o čemu ćemo više saznati od dr Milene Jokanović, naučne saradnice na odeljenju istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.“
Milena Jokanović istakla je da posle četiri decenije umetnika na sceni, kada nam kaže da je namerno nemaran i sporedno – usporedan – što je naziv njegove prethodne izložbe koja bi trebalo da na kraju bude triptih, (sada svedočimo drugoj izložbi), ipak shvatamo da ovde zapravo ništa nije nemarno ni sporedno. ,,Ako razmišljamo o Muzeju kao nekakvoj instituciji koja je paralelna sve vreme Perićevoj praksi, onda je meni zanimljivo da promišljamo koliko te naizgled sporedne odnosno, male i mikro istorije koje se nalaze u ovom svojevrsnom kontraarhivu i ogromnom privatnom muzeju sada zapravo govore o svim tim odbačenim ličnim povestima koje su se u ovom jako turbulentnom društvu, koje stalno menja ideologije i sisteme vrednosti, na kraju našle kod Perića a ne na krajnjem otpadu u potpunom zaboravu. Meni je baš veliko zadovoljstvo da iz te perspektive mislim o Perićevom radu kao o svojevrsnom kabinetu čudesa koji nas u stvari vraća nama samima i našim ličnim istorijama i vrednostima.“
Vladimir Perić (1962) studirao je grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Radovi su mu objavlјivani u mnogim uglednim publikacijama poput: 2nd Sight, Graphic Design After the End of Print Dejvida Karsona, časopisima: Domus, How, Graphics International, Blue, European Photography, Kvadart, Eterna, Reč, New Moment, Remont Art Magazin. Perićeva autorska tipografija, font FeO₂ (2001), uvrštena je u pregled najznačajnijih dostignuća grafičkog dizajna 20. veka u okviru publikacije ,,Icons of Graphic Design“ Stivena Helera i Mirka Ilića.
lj.z.
Popularno sad
Svideće vam se
