Naučnici tvrde da su otkrili način ishrane koji produžava životni vek do 20 godina

Naučnici tvrde da su pronašli način ishrane za dugovečnost. Prema studiji, objavljenoj u naučnom časopisu Cell, tim sastavljen od stručnjaka iz različitih američkih instituta i univerziteta analizirao je više decenija mnoštvo istraživanja raznih prehrambenih procedura, poput ograničavanja unosa kalorija i stavljanja težišta na određene nutrijente i prikupljenih podataka o zdravstvenoj koristi upotrebom u ishrani različitih grupa namirnica. Tim je takođe koristio dostupne podatke prikupljene u populacijama koje žive u područjima poznatim po dugovečnosti širom sveta.

Jedan od autora studije, Valter Longo sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, za New Scientist je rekao: „Studija bi mogla da dovede do promene očekivanog životnog veka za od 15 do 20 godina više“.

Temelji ishrane za dugovečnost

Zajednički imenitelj za zdravu dugovečnost predstavljen u analizi temelji se na načelima ishrane koja podrazumevaju:

–Da se u organizam unosi taman toliko kalorija da se održi vitka linija,

–Da hrana bude uglavnom biljnog porekla, što je potkrepljeno primerom da su proizvodi životinjskog porekla predstavljali oko 1% tradicionalne ishrane kod stanovništva Okinave sa rekordnom dugovečnošću

–Da treba uvesti dnevni interval koji će ograničavati kada se može jesti, a kada ne,

–Da treba uvesti nekoliko ciklusa posta svake godine.

Naučna istraživanja već godinama „uporno“ pokazuju da smanjenje unosa kalorija pozitivno deluje na dugovečnost.

Procenjuje se da zbog unosa prevelikih količina kalorija i pogrešnih vrsta hranljivih sastojaka svake godine u svetu umire oko 11 miliona ljudi. Višak kalorija neizbežno vodi do gojaznosti i njenih posledica – kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i raka.

Tipična ishrana bogata je šećerima, rafiniranim skrobom i zasićenim masnoćama, a siromašna je integralnom hranom, što dodatno šteti jer ometa metabolizam. To, između ostalog, podrazumeva prekomerno oslobađanje insulina, hormona koji drži pod kontrolom nivoe šećera u krvi i ima direktan uticaj na starenje.

Plan ishrane koju u analizi iz 2022. godine preporučuje tim stručnjaka može se raščlaniti u plan koji obuhvata mere za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi i isključivanje centralnog telesnog sistema za starenje.

-Treba ograničiti unos kalorija kako bi se indeks telesne mase (ITM) održao na 22 do 23 za muškarce i na 21 do 22 za žene.

-Ishrana bi trebalo da se sastoji uglavnom od celog zrna žitarica, mahunarki i orašastih plodova.

-Unos mesa trebalo bi ograničiti da bi se smanjila preterana izloženost aminokiselini poznatoj kao metionin, ali bi trebalo uključiti ribu.

-Nerafinisani složeni ugljeni hidrati trebalo bi da čine od 45 do 60% kalorija, 10 do 15% proteina da su biljnog porekla, baš kao i 25 do 35% masti.

-Večera najmanje tri sata pre spavanja, nakon čega treba da usledi razdoblje gladovanja od oko 12 sati.

-Pet dana u mesecu, trebalo bi da se uvede dijeta sliča postu, koja se zasniva na biljnoj ishrani s niskim udelom šećera, ugljenih hidata i kalorija, ali s visokim udelom masti. Takva dijeta trebalo bi da se sprovodi svaka dva do tri meseca.

-Alkohol umeren – ne preporučuje se više od pet jedinica nedeljno. Jedna jedinica alkohola je 10 mililitara čistog alkohola, oko 25 mililitara votke, oko 100 mililitara crnog vina i oko 250 mililitara piva (zavisno od udela alkohola u tim pićima).

Istraživači upozoravaju da ishrana za dugovečnost treba da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, naročito u populaciji starijoj od 65 godina, da bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu da rezultuju smanjenjem koštane ili mišićne mase ili niskim brojem krvnih ćelija.

Dijete sa niskim i visokim sadržajem masti

Decenijama su dijete sa niskim sadržajem masti usvajane u javnosti, medicinski opravdane, preporučivane za borbu protiv gojaznosti.

Međutim, iako se potrošnja masti u Americi smanjila, gojaznost je nastavila da raste ukazujući na povećanje ukupnog unosa kalorija i savremeni način ishrane. Zapravo, kada je 7.447 učesnika sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti preorijentisano na Mediteransku ishranu, dopunjenu zdravim mastima: ekstra devičanskim maslinovim uljem, ili mešavinom orašastih plodova, rizik od kardiovaskularnih oboljenja bio je oko 30% manji u poređenju sa grupom koja je preporučila ishranu sa niskim sadržajem masti.

- Advertisement -