Nedovoljno ulaganje u odbranu od strane značajnog broja savezničkih država, koje ne ispunjavaju NATO-ov cilj od minimalnih 2 odsto BDP ili koje prosto nisu u stanju da finansiraju kredibilne odbrambene kapacitete, stvara političko nejedinstvo.
Ovaj problem u velikoj meri proizilazi iz političkih, a ne ekonomskih faktora.
Uprkos sukobu Rusije i Ukrajine i rastućim geopolitičkim tenzijama s Kinom, javnost u mnogim evropskim državama i Kanadi daje prednost troškovima za zdravstvo, obrazovanje i javnu infrastrukturu, naspram izdvajanja za odbranu.
Ovaj izveštaj tvrdi da je malo verovatno da će doći do drastične promene u domaćim prioritetima potrošnje, prenosi Seebiz.
Umesto toga, predlaže se održivo rešenje ovog izazova kroz osnivanje multilateralne kreditne institucije za odbranu, bezbednost i otpornost (MLI): koncept poznat u ovom izveštaju kao Banka za odbranu, bezbednost i otpornost.
Ovaj predlog temelji se na više od pet godina istraživanja i analize unutar Međunarodnog osoblja NATO-a i, spolja, u akademskoj zajednici, a dopunjen je uvidima međunarodnog (MLI) finansijskog tima JP Morgana.
Megan Markl eksploatiše zaposlene? „Plate su im po 20 centi“
Predlog obuhvata perspektive iz opsežnih dijaloga koje je pokrenuo autor sa predstavnicima savezničkih država, uključujući ministarstva odbrane, finansija i spoljnih poslova.
Koncept Banke za odbranu, bezbednost i otpornost—prvobitno nazvan NATO banka i prvi put predstavljen kabinetu generalnog sekretara NATO-a 2019. godine, zatim dalje razrađen u dokumentu Atlantskog saveta iz 2020. i uvodniku Financial Times-a iz 2023.—dublje se analizira u ovom izveštaju.
Izveštaj uključuje pregled predviđene operativne dinamike, kao i koristi i izazove koje savezničke države mogu imati tokom njegove implementacije, navodi Seebiz prenoseći analizu Atlantskog saveta.
Od NATO-ovog brifinga 2019. godine, geopolitički pejzaž značajno se promenio. Pojava novih izazova, poput rata u Ukrajini i promena u globalnim ekonomskim uslovima (više domaće kamatne stope i rast inflacije), naglašavaju važnost predložene banke za dugoročno i stabilno planiranje odbrane.
Za razliku od postojećih multilateralnih kreditnih institucija, koje nemaju mandat niti kapacitete za rešavanje jedinstvenih potreba saveznika za finansiranje odbrane i bezbednosti, Banka za odbranu, bezbednost i otpornost popunila bi ključnu prazninu.
Za saveznike u euroatlantskom i indo-pacifičkom regionu, banka bi mogla da pruža više od povoljnih kredita za modernizaciju odbrane, uključujući olakšavanje lizinga opreme, zaštitu od valutnih rizika i podršku ključnim infrastrukturnim projektima i obnovi u konfliktima pogođenim područjima poput Ukrajine.
Njena protuciklična sposobnost služila bi kao finansijska bezbednosna mreža za sve saveznike, održavajući stabilnost troškova odbrane i kolektivnu bezbednost tokom ekonomskih kriza, što bi doprinelo povećanju međunarodne otpornosti.
Dodatna ključna funkcija Banke za odbranu, bezbednost i otpornost bila bi preuzimanje rizika za komercijalne banke, omogućavajući im proširenje finansiranja odbrambenih kompanija duž celog lanca snabdevanja.
Ovaj mehanizam bio bi ključan za održavanje i povećanje proizvodnih kapaciteta, posebno za mala i srednja preduzeća (MSP), koja su ključna za odbrambenu industriju, ali se često suočavaju s poteškoćama u pristupu kapitalu.
Garantovanjem dela rizika, banka bi osigurala da ta preduzeća mogu da dobiju finansijska sredstva potrebna za održavanje poslovanja, ispunjavanje ugovora i ulaganje u razvoj svojih kapaciteta.
Ovaj pristup ne samo da stabilizuje lance snabdevanja, već i jača industrijsku bazu odbrane, osiguravajući spremnost i otpornost proizvodnje tokom perioda povećane potražnje ili ekonomske nesigurnosti.
Popularno sad
Rukometaši Srbije remizirali sa Rumunijom
Svideće vam se
