Izvlače se nacistički brodovi iz Dunava: Puni eksploziva i oružja

Do kraja godine se očekuje da bude izvađen 21 brod nemačke ratne mornarice koja je potopljena tokom Drugog svetskog rata kod luke Prahovo.

Do sada je izvađeno dva broda i preostalo je da se izvadi još 19 brodova, a u drugoj fazi koja predstoji sledeće godine 80 brodova, dok je procena da na dnu Dunava se nalazi negde oko 200 brodova.

Time će se obezbediti pun profil plovnog puta koji je sa propisanih 180 metara sužen na svega 90 metara, što utiče na bezbednu plovidbu toka reke Dunav kroz Srbiju.
Vrednost projekta je 31 milion evra, skoro 32 miliona, od čega je 16 miliona evra donacija Evropske unije.

Specifičnost ovih potopljenih brodova jeste što oni nisu uništeni, već su potopljeni sa svim minskoeksplozivnim sredstvima, sa oružjem, sa svim onim što se nalazilo na njima. Nakon što brodovi budu izvađeni, odlučiće se šta će sa njima biti urađeno i da li će postojati mogućnost da neki od tih brodova budu sačuvani u nekom muzeju.

Prvi nacistički rečni vojni brod koji je pripadao dunavskoj i crnomorskoj floti Krigsmarine izvučen je u utorak iz Dunava, kod Prahova. Za sada na brodovima su pronađena municija i ekspolozivna sredstva, ali ne i dokumenta.

Kako je najavljeno, i luka Prahova će u narednom periodu biti rekonstruisana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Горан Весић (@vesicg)

Podsetimo, na­ci­sti su u sep­tem­bru 1944. godine po­to­pi­li bli­zu 200 plo­vi­la ka­ko bi za­u­sta­vi­li pro­dor so­vjet­ske reč­ne flo­te u ovu re­ku. Pojedini istoričari priču o potopljenim brodovima nazivaju „poslednjom neispričanom misterijom Drugog svetskog rata“.

Već 76 godina, minirane olupine brodova nalaze se na rečnom dnu i ometaju plovidbu Dunavom, naročito tokom niskog vodostaja reke.

Šta je operacija Dunavski vilenjak?

Ope­ra­ci­ja „Du­nav­ski vi­le­njak“ pred­sta­vlja­la je ne­u­spe­šan po­ku­šaj oko 200 pa­trol­nih ča­ma­ca, sa­ni­tet­skog bro­da i bar­ži ne­mač­ke cr­no­mor­ske flo­te da od Cr­nog mo­ra do­đe do Be­o­gra­da. Ak­ci­ja na­pa­da na ne­mač­ku flo­ti­lu ko­ja se s ljud­stvom i rat­nim ma­te­ri­ja­lom po­vla­či­la bi­la je i pr­va za­jed­nič­ka ak­ci­ja ko­ju su spro­ve­le je­di­ni­ce Cr­ve­ne ar­mi­je i Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske Ju­go­sla­vi­je.

Nakon poraza Nemačke vojske na Istočnom frontu, saveznički avioni započeli su napade na nacističke brodove u podmornice u Crnom moru.

Turista doživeo pakao na letovanju u Hrvatskoj: „Sve ću ih sada tužiti“

Naj­ve­ći deo flo­te po­to­pljen je u akva­to­ri­ji lu­ka Pra­ho­vo i Ra­du­je­vac u sep­tem­bru 1944. go­di­ne, i to po na­re­đe­nju ad­mi­ra­la Pa­u­la Zi­ba. On je do­neo od­lu­ku ka­ko bi spre­čio na­pre­do­va­nje Cr­ve­ne ar­mi­je, da na­pra­vi „pod­vod­ni zid“ od bro­do­va u du­ži­ni od oko pet ki­lo­me­ta­ra. Bro­do­vi su po­sta­vlje­ni je­dan na dru­gi ka­ko bi blo­ki­ra­li pro­laz. Po­sto­ji pri­ča da je ta­da po­to­pljen brod-bol­ni­ca s ne­mač­kim ra­nje­ni­ci­ma, ali to do sa­da ni­je do­ka­za­no.

Pod­vod­na is­tra­ži­va­nja po­to­plje­ne ne­mač­ke flo­ti­le po­če­la su 2019. go­di­ne. U pr­vi mah su ot­kri­ve­na 24 plo­vi­la, a 2020. go­di­ne još 14.

Pr­vo­bit­no je, osim po­to­plje­nih plo­vi­la, na dnu Du­na­va spe­ci­fič­nim is­tra­ži­va­nji­ma ot­kri­ve­no ne­ko­li­ko hi­lja­da pred­me­ta ko­ji su de­tek­to­va­ni kao me­ta­li. Po­sle do­dat­nih sni­ma­nja i ana­li­za ot­kri­ve­no je oko 600 po­ten­ci­jal­nih ne­ek­splo­di­ra­nih uboj­nih sred­sta­va ve­ćih od 25 ki­lo­gra­ma.

U pe­ri­o­du od no­vem­bra 2020. do fe­bru­a­ra 2021. iz­vr­še­no je sni­ma­nje reč­nog dna, a na­kon to­ga je od mar­ta do apri­la ura­đe­na pr­va kam­pa­nja sni­ma­nja boč­nim so­na­rom ko­jim su do­bi­je­ne stvar­ne sli­ke plo­vi­la na du­bi­na­ma i ve­ćim od 20 me­ta­ra. Do­dat­no su od ma­ja do ju­na 2021. iz­vr­še­na i sni­ma­nja da bi se ot­kri­la even­tu­al­na ne­ek­splo­di­ra­na uboj­na sred­stva is­pod reč­nog na­no­sa.

- Advertisement -