Izložba „Stvaran svet je tamo negde“ u Galeriji Artget

Izložba „Stvaran svet je tamo negde“ Nemanje Kneževića i Roberta Marina biće otvorena u Galeriji Artget od 18. aprila do 18. maja.

Na trećoj izložbi iz programa Galerije Artget za 2024. godinu predstavljaju se radovi Nemanje Kneževića i Roberta Marina, u dijalogu.

U svojim uspešnim umetničkim praksama, dvojica umetnika reflektuju neposredno okruženje koristeći fotografiju kao osnovni alat. Knežević i Marin su pre svega posmatrači sveta koji ih okružuje; prave spontane snimke (snapshots) kako bi ga dokumentovali onakvog kakav jeste.

Njihove slike su često objektivni i nerežirani, gotovo naturalistički zapisi sveta u kojem nastoje da pronađu aktuelne i, u isto vreme, sasvim obične teme.

Izložba „Hemijska tvrđava“ od 17. aprila u Muzeju nauke i tehnike

Izložba pod nazivom Stvaran svet je tamo negde prikazuje sirovi, grub i neulepšan fotografski materijal. Knežević i Marin ništa ne preuveličavaju već jednostavno dokumentuju svet bez filtera, što je neobična praksa u ovoj (modernoj) eri privida.

Oni ruše uobičajena obeležja dominantne vizuelne kulture koja zahteva ulepšavanje i stilizaciju svega. Stoga, stvarnost danas može delovati nadrealno. Fotografija se još uvek, čak i više nego ikada ranije, smatra medijem koji ima sposobnost da učini da stvari izgledaju bolje nego što stvarno jesu. Nasuprot tome, ovi umetnici nude sirove slike običnog života, dok istovremeno pokušavaju da prenesu suptilne i duboke narative.

Knežević gradi svoj vizuelni narativ na pretpostavci da kulturni pejzaž odražava duboko ukorenjene tradicije i navike kolektiva koji deli kulturne identitete. U svojoj seriji Guilt Trip (Osećanje krivice) analizira nesposobnost suočavanja sa odgovornošću i ideju da za svaku zlu sreću i nesklad postoji spoljni razlog; po njegovim rečima, krivica je izopačena verzija odgovornosti koja je često vidljiva u kulturnom pejzažu.

Crteži Mladena Nikolića u Singidunumu

U svojoj seriji What a Time to Be Alive (Kakvo vreme da se bude živ) Marin se bavi pitanjima sve veće komercijalizacije i džentrifikacije kako urbanih tako i ruralnih područja. On dokumentuje margine društva koje obično nisu zastupljene u javnom diskursu kako bi naglasio nesklad između zvaničnih narativa i stvarnog života.

Domovina može izgledati kao idilično mesto sa prelepim planinama i bistrim rekama, ali, za razliku od turističkih marketinških kampanja i prikaza na popularnim društvenim mrežama, ona je takođe mesto gde žive stvarni ljudi i gde se odvija pravi život.

- Advertisement -