Dr Vladimir Jakovljević: Zakon o mandatima dekana je zastareo

Čovek koji stoji iza velikog uspeha FMK u Kragujevcu o reizboru

Prošlo je šest godina kako je čelu Fakulteta medicinskih nauka dekan Dr. Vladimir Jakovljević. Za vreme njegova dva mandata ovaj fakultet je napravio čudo i nalazi se medju prvih 300 fakulteta sličnog tipa u svetu.

Formalno, Jakovljević neće biti u mogućnosti da bude na čeku FMN od septembra zbog zakona koji ne dozvoljava da bilo ko bude dekan više od dva mandata. Upravo na njegovom primeru vidi se manjkavost takvog zakona.

Zašto uspešan menadžer poput njega koji silovito vuče medicinski fakultet u Kragujevcu medju najbolje u svetu, mora da ode sa tog mesta. Da li je zakon pisan za nesposobne i podobne koji za dva mandata ništa ne postignu, pa ih nije ni šteta promeniti? Zar državi ne trebaju sposobni, agilni i preduzimljivi ljudi koji prosto znaju šta rade? Sve to pitali smo aktuelnog dekana, profesora Jakovljevića.

–  Istina je da je zakon po pitanju reizbora dekana na državnim fakultetima rigidan i zastareo. Po mom mišljenju neko ko rukovodi značajnom institucijom poput FMN u Kragujevcu, treba najmanje jedan mandat od tri godine da stvari dovede u red. Druge tri godine potrebno je da krene put uspeha i prepoznavanja u svetu. Smatram da je stoga neophodno da neko ko bude nastavio da radi posao koji sam započeo, mora tome da bude potpuno posvećen. Nikako ne treba da ruši ono što je do sad napravljeno, što je često praksa kod nas. Ja sam praktično svojim naslednicima dao perfektno razradjen fakultet, koji tek može da čini čuda. Ako novi dekan bude sledio moj pravac, svakako ću mu pomoći u tome .

Projekat vredan 18 miliona evra „Centri izvrsnosti“ u Kragujevcu o kojima se zbog dužine trajanja gradnje govori kao o kragujevačkom „Skadru na Bojani”, po svemu sudeći privodi se kraju. Reč je o 11.500 kvadratnih metara, gde će oko 80 odsto kapaciteta biti namenjeno Fakultetu medicinskih nauka za odvijanje nastavnog i naučno-istraživačkog procesa. U toku su završni radovi, nakon čega sledi tehnički prijem objekta i nabavka nameštaja i opreme koja zahteva dodatna sredstva, pa se useljenje očekuje polovinom godine. Od početne ideje o gradnji Centara izvrsnosti mnogo toga se promenilo, ali je prioritet i dalje opremanje Centra za matične ćelije i istraživačkog centra u okviru Banke matičnih ćelija. Centar za istraživanje matičnih ćelija sa Bankom matičnih ćelija trebalo bi da bude prvi opremljen, jer to je bio inicijalni projekat za nastajanje Centara izvrsnosti u Kragujevcu.

Kada se procenjuje da bi to opremanje moglo da počne, koliko je potrebno novca za to i da li je taj novac i kako obezbeđen?

– Projekat koji je postojao pre 15 godina i ovaj sadašnji prilično se razlikuju. Prošlo je dosta vremena i svedoci smo ogromnog rasta cena u građevinarstvu, prouzrokovanom globalnom krizom i ratom u Ukrajini, kako se to pravda. U inicijalnoj fazi bilo je predviđeno 14 miliona evra za kompletne radove i opremanje Centara izvrsnosti. Od toga 10 miliona je bilo planirano za gradnju zgrade, a četiri za opremu. Kada je došlo do raskida ugovora i promene izvođača radova ispostavilo se da ukoliko se zadrže prvobitne cene, zgrada neće moći da bude završena. Rektor i ja smo se 2019. godine složili da se prvo napravi zgrada, a potom da vidimo šta ćemo za opremu. Sav planirani novac potrošen je za gradnju i stiglo se dotle da će zgrada biti završena najkasnije do sredine aprila ove godine, trebalo bi i ranije, ali mora da se završi tehnički prijem. U međuvremenu, od Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja dobijene su garancije da će  četiri miliona evra, koliko je bilo predviđeno za opremu, biti obezbeđeno iz drugih budžetskih sredstava.

Šta se sve do sada promenilo u odnosu na prvobitni projekat?

– Pre svega, promenila se struktura Centara, pa je došlo i do izmene prioriteta. Projekat je, zapravo, dobio Univerzitet, a ne samo Fakultet medicinskih nauka i ne možemo da ignorišemo novu realnost. Zato sada preraspodela sredstava za opremu mora da bude drugačija od onoga što je prvobitno zamišljeno. Procenjuje se da je za kompletno opremanje potrebno oko 11 miliona evra, tako da će za početak biti nabavljen samo deo od onoga što je planirano. Prioritet će biti opremanje Centra za matične ćelije i  istraživački centar u okviru Banke matičnih ćelija, za šta će biti uloženo više od polovine novca koji će obezbediti Ministarstvo. To je samo početak.

Na koji način će raditi Banka matičnih ćelija, pošto se od nje očekuju komercijalni efekti?

– Trebalo bi da ima i istraživački i komercijalni deo, ali ovo je pitanje više za nadležne državne organe nego za nas. Komercijalni deo na prvom mestu trebalo bi da obuhvati što širu teritoriju do koje bi Banka mogla da dospe. Ona bi trebalo da skladišti i manipuliše sa matičnim ćelijama i da ih po potrebi povlači za potrebe na svetskom nivou. Da bi se tako nešto uradilo postoje određeni uslovi koji podrazumevaju međunarodne sertifikate i umrežavanje u Svetsku banku matičnih ćelija, što je vrlo zahtevan posao, i stručno i finansijski. Ja nisam stručno dovoljno edukovan za ovu priču, ali menadžerski jesam i smatram da može da se napravi iskoristljivost i Banke pri Institutu za majku i dete u Beogradu i ove naše, pogotovo što iza banke u Kragujevcu stoji Fakultet koji nije zatvorenog tipa. Najzad, biće onako kako država bude odlučila.

Hoće li Banka imati svoj menadžment, eventualno i marketing službu i postoje li procene koliko bi trebalo da prihoduje na godišnjem nivou?

– Trebalo bi da Banka ima menadžment i marketing službu, jer polazi se od toga da su kompletni Centri izvrsnosti napravljeni da budu samooisplativi. Napominjem da će samo održavanje ove zgrade, po procenama ljudi koji su za to kompetentni, koštati od šest do osam miliona dinara mesečno. To su ogromni troškovi i mada se računa na to da će i resorno Ministarstvo pomoći, ne treba očekivati da to bude neograničeno vreme i u potpunosti. Mogu da kažem da je Fakultet medicinskih nauka u potpunosti spremam za ovaj posao u stručnom, menadžerskom i finansisjkom smislu.

Ko će činiti srž naučno-istraživačkog tima koji će biti angažovan za proučavanje matičnih ćelija?

– Sve je išlo kako je išlo i zato je odluka bila da prvo završimo zgradu, da opremimo koliko je moguće, a onda da razgovaramo o kadrovima koji to mogu da rade. Tu će, svakako, biti uključene katedre Fakulteta medicinskih nauka za genetiku, medicinsku genetiku i imunologiju u saradnji sa kolegama sa Instituta za informacione tehnologije koji se velikim delom bavi molekularnom biologijom i bioinženjeringom.

Da li je Univerzitetski klinički centar Kragujevac kadrovski i tehnološki osposobljen da matične ćelije koristi u terapiske svrhe za lečenje niza bolesti po uzoru na kliničku prasku u svetu?

– Čitav posao nećemo ni moći da radimo bez Kliničkog centra i on je najznačajnija nastavna baza našeg Fakulteta. Čini mi se da oni koji su pokrenuli ovaj projekat nisu bili svesni šta on sve nosi. Prvo, 2009. godine, kada je iniciran projekat, terapija matičnim ćelijama izgledala je revolucionarno. Sada se postavljaju mnoga pitanja koja su vezana za njenu efikasnost. Još uvek je reč o nekim fazama istraživanja i ništa nije ušlo u kliničku prasku. Sve su to eksperimenti in vivo.

Pošto će najveći deo Centara izvrsnosti biti na raspolaganju Fakultetu medicinskih nauka, koliko će oni biti korišćeni za potrebe nastave i za koje kategorije studenata?

– U ovu zgradu biće smešten kompletan istraživački deo Fakulteta medicinskih nauka. Tu je više Centara izvrsnosti i njihovo preseljenje zavisi od opremanja objekta. Bitno nam je da ova zgrade sa leve strane, gledano frontalno, bude puštena u funkciju što pre, jer će taj deo obezbediti novac da možemo da pustimo drugu fazu. Medicinskom fakultetu namenjeno je 80 odsto Centara izvrsnosti i njega će koristiti sve kategorije studenata. Mi već imamo problem sa prostorom i sve naše sale su non-stop zauzete. Taj prostor koji je predviđen za amfiteatre i učionice nama je preko potreban da uselimo nastavu, naročito za strane studente, koji plaćaju ozbiljnu školarinu. Tamo će imati mnogo bolje uslove, a mi ćemo moći od sopstvenih sredstava da opremimo onaj deo koji će nedostajati. Postoji sada državna inicijativa da se broj stranih studenata enormno uveća i bitno je da što pre uselimo nastavu, da bismo mogli da finansiramo opremanje istraživačkog dela objekta.

Upisano je 300 stranih studenata, koliko još očekujete?

– To što država forsira prijem stranih studenata nama obezbeđuje enormnu internacionalizaciju Fakulteta, Univerziteta, grada Kragujevca, države, napredak naših nastavnih kadrova i tako dalje. Za nas je ovoliki broj stranih studenata bio veliko iznenađenje, ali smo se snašli. Očekuje se još toliki broj i bilo bi dobro kada bi grad bio malo aktivniji. Ja već dve godine skrećem pažnju na to pitanje i uvek se pokazuje dobra volja, ali mora da se bude aktivniji. Treba da se izgrade smeštajni kapaciteti i kompletni sadržaji za one koji dolaze sa strane. Ovo je velika šansa za ugostiteljske usluge, restorane, hotele, ustanove kulture. Imamo izuzetno naučno i nastavno osoblje na farmaceutskom odseku i ovde bi mogli da se otvore pogoni farmaceutske industrije. Ima mnogo stvari koje mogu da se rade. Fakultet je spreman za to, ali grad treba da bude aktivniji.

Da li će biti omogućeno da Centri izvrsnosti budu dostupni za naučno-istraživački rad kolegama sa drugih medicinskih fakulteta, posebno iz Srbije i pod kojim uslovima bi to moglo da se radi?

– Centri izvrsnosti apsolutno će biti dostupni i kolegama sa medicinskih fakulteta iz drugih gradova. Postoji protokol kako se koristi oprema i uvek mora da se zna ko je rukovalac opreme. Ona nije ničija privatna imovina i svako može da je koristi. Ali to zavisi od ljudi koji budu na ovoj funkciji. Setimo se vremena kada su zaključavane prostorije i nije dozvoljavano korišćenje opreme. To je potpuno suludo i više ne sme da se desi. Mora da se definišu uslovi i da se oni poštuju. Sve je stvar kolegijalnosti, lepog vaspitanja i dogovora. Ja ne mogu sa sigurnošću da tvrdim šta će biti posle mene, ali se iskreno nadam da će se nastaviti ovim tempom.

- Advertisement -