TENISER I VLASNIK ČUVENOG PORŠEA
Ivko Plećević (90) je bio teniska legenda, živa enciklopedija našeg tenisa i jedan od najstarijih Dejvis kup igrača Srbije. Plećevićevi teniski počeci su bili filmski. Ivko gimnazijalac II muške gimnazije u Beogradu, kasnije deset puta šampion države, počeo je tako što je na blagajni teniskog kluba na Tašmajdanu prodavao karte za prvenstvo Jugoslavije. Beogradski teniski klub, poznatiji kao BTK, tada je bio prepun asova: braća Sima i Radmilo Nikolić, Ika Panajotović i Voja Ristić, članovi teniske sekcije sportskog društva Partizan, onda i Petko Milojković, doktor Bata Vulović… Za momke sa blagajne nije bilo mesta na terenu, ali im je izvesni Gandi dozvolio da igraju u šest sati ujutru, svakog dana, jer jedino tada je bilo slobodno. U leto 1948. godine, Crvena zvezda je bila pozvana da gostuje u Novom Sadu, sa seniorskom ekipom i jednim juniorom. Kako klub nije imao ni jednog juniora, skoro da je put bio doveden u pitanje, ali je tada trener Ljubiša Radovanović doneo odluku da na put krene i mladi Ivko Plećević, sa obrazloženjem „da može da posluži, ne igra loše,“ Ivko je zaigrao i pobedio svu trojicu protivnika koji su izašli da igraju protiv njega. Pokazalo se da je Ivko Plećević rođeni talenat, posle mature promenio je dva fakulteta, studije nisu išle uz treninge, pa je odlučio da se potpuno posveti tenisu i bude prvak Srbije i Jugoslavije.
Dres reprezentacije u Dejvis kupu prvi put obukao je daleke 1952. kada su u sastavu selekcije Jugoslavije, pored njega, bili Josip Palada i Vladimir Petrović. Iste godine u Beogradu je u okviru Evropske zone Dejvis kupa našoj reprezentaciji gostovala selekcija Velike Britanije, a Ivko je tada pobedio Rodžera Bekera.
Plećević je prošao kroz najjača teniska takmičenja pedesetih godina prošlog veka. Od Vimbldona, Pariza, Rima do Hamburga. U Ameriku nije putovao, jer nije bilo sredstava za odlazak preko okeana. Čuveni beogradski dubl činili su Ivko i Ilija Panajotović koji mu je bio najbolji prijatelj. Putovali su zajedno, takmičili se, doživeli nezaboravne trenutke. Jedan od njih je i put u Indiju na seriju turnira. Putovali su brodom Dinara, poluteretnim, put je trajao mesec dana. Zaustavljali su se u svakoj velikoj luci, gde su pretovarali robu, a oni su vreme koristili tako što bi otišli do klubova u tim mestima koje su uglavnom držali Englezi i odigrali po koju partiju, pa nazad na brod.
Za reprezentaciju Ivko je igrao šest godina, zatim krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio i savezni trener naše selekcije, kada su za Jugoslavije igrali Pilić, Jovanović, Franulović. Januara 1962. godine Ivko je odigrao Gustav kup, a zatim otišao u Nemačku ne sanjajući da će u njoj ostati naredne 44 godine.
Početkom 1960. oženio se Brankom. Ubrzo su se odselili za Hajdelberg, gde je prvih 10 godina bio teniski trener, a potom partner i vlasnik teniskih terena i kluba u istoimenom gradu. Često je isticao, sa ponosom, da su u Hajdelbergu ponikli Štefi Graf i Boris Beker, dve najveće teniske zvezde Nemačke svih vremena, pa zatim Anke Huber… I mada je u Nemačkoj proveo pune 43 godine, odlučio je da se 2006. godine vrati u Beograd i tu proživi poslednje penzionerske dane.
Iako je Ivko Plećević u tenisu proveo ceo svoj život, nebrojno puta bio šampion države i reprezentativac, u žižu interesovanja javnosti kao nikada pre toga, dospeo je krajem avgusta 1979. godine, kada mu je ukraden „porše targa 911“, a onda i kada je na osnovu tog događaja snimljen igrani film pod nazivom „Beogradski fantom“. Upravo Ivko Plećević je bio vlasnik ukradenog poršea koji je noćima jurio ulicama Beograda, praćen nemoćnim policijskim automobilima i zadivljenim pogledima građana. Posle deset uzbudljivih noći, koje su se obavezno završavale vožnjom na Slaviji, „Fantom“ je ipak uhvaćen, i to noć uoči povratka Josipa Broza Tita sa Samita nesvrstanih na Kubi. Postavljen je gradski autobus na Slaviji, u koji je „Fantom“ udario, ali je i tada uspeo da pobegne u masi… Ivko Plećević je odmah automobil prebacio u Nemačku, izlupan sa svih strana, ali u pristojnom stanju.
„Ono što je interesantno, ni jedna sitnica iz kola mi nije falila. Sve je bilo tu, i skupocene naočare, meni veoma važne. Naravno, taj auto sam odmah prodao i kupio novi, takođe „porše“. Eto, snimljen je i film po ovom događaju, verodostojno je, ima puno dokumentarnih delova, mislim da je sve skladno upakovano u jednu celinu. Ima specifičan šarm kojim je odisao Beograd sedamdesetih godina“ – rekao je jednom prilikom legendarni Ivko.
FOTO – TSS
