Pokretanje inicijative „Otvoreni Balkan“

Kandidati za pristupanje Evropskoj uniji sa Zapadnog Balkana konstatovali su da proces neće imati rezultata pa i delaju u skladu sa tim.

U Severnoj Makedoniji u Skoplju 29. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev sazvali su samit i najavili pokretanje inicijative „Otvoreni Balkan„. Ona ima za cilj jačanje regionalne ekonomske integracije. Objasnili su da će ukinuti granične kontrole između svojih zemalja do januara 2023. godine.

Ta novost za sada dobila je podršku. Regionalna ekonomska integracija je cilj koji svi ohrabruju, rekli su i Vašington i Berlin. Takođe su se složili da je svaki napor da se to postigne dobrodošao.

Evropske diplomate se pitaju da li bi ovo moglo da zaustavi uspostavljene napore Evropske unije u stvaranju nove alternative za pristupanje EU.

Po navodima „Forin polisi„, na „turneji“ koja ih je odvela do Severne Makedonije, Srbije i Albanije, optimizam je zavladao među kreatorima lokalnih politika i poslovnim ljudima. Mađutim osetilo se razočarenje među, kako navode „političkom klasom“.

Edi Rama direktan

Albanski premijer Edi Rama bio je veoma direktan u javnosti, upoređujući to iskustvo sa stalnim ostavljanjem pred oltarom.

„Proširenje nije zastalo, prestalo je“ jedan je od komentara tokom nezvaničnih razgovoru.

Očajavanje nije bezrazložno. Još 2003. godine u Solunu u Grčkoj evropski lideri obećali su zemljama Zapadnog Balkana da njihova budućnost leži u EU. „Evropska perspektiva“ za region bila je glavna tema svakog razgovora.

EU kriza

Podrška proširenju među biračima odavno je nestala na čitavom kontinentu od prijema Hrvatske 2013. godine, pri čemu javnost u zapadnoevropskim zemljama trenutno izražava nezadovoljstvo prihvatanjem više zemalja u ovom trenutku.

Evropljani ne uspevaju da ispune svoja obećanja. U poslednjoj deceniji, EU se suočila sa brojnim krizama, od finansijke 2008. godine, do migrantske krize, čiji su efekti odrazili na pogoršanje unutrašnjih, strukturnih nedostataka samog evropskog bloka.

Emanuel Makron, francuski predsednik, insistira na dalekosežnim reformama postojećih evropskih institucija pre nego što bilo koje nove zemlje budu primljene u blok. Ali pored toga, strah zbog organizovanog kriminala umanjuje podršku proširenju u zemljama poput Holandije.

Opravdano razočaranje

Kako navode“Forin polisi“, Evropljani ne greše što ukazuju na razočaranje u napretku u razgovorima. Srbija se nalazi na 94. mestu u svetu po nivou korupcije, od 180 zemalja. Albanija na 104., a Severna Makedonija na 111. mestu.

Članice EU, kao što su Mađarska i Poljska, nazaduju u demokratiji. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se bore sa korupcijom na visokom nivou skoro deceniju i po od pristupanja.

Primetno je da niko od osnivača „Otvorenog Balkana“ ne vidi svoju inicijativu kao alternativu pristupanju EU, već kao dopunu postojećim procesima. Vučić, Rama i Zaev naglasili su da su glavni ciljevi projekta bazirani na zajedničkom evropskom tržištu, posebno u nastojanju da se garantuju „četiri slobode“ (kretanje roba, kapitala, usluga i ljudi). Cilj je, kažu, pokazati opipljive koristi svojim građanima što je pre moguće.

A ostatak regiona ?

Srbija se posebno suočava sa nedostatkom radne snage pa hoće da olakša Makedoncima i Albancima prelazak granice zbog posla. Nijedna od zemalja nije sama po sebi dovoljno velika da privuče velike investicije zapadnih kompanija. Jedinstveno tržište moglo bi se pokazati mnogo isplativijim.

„Otvoreni Balkan“ sugeriše poziv drugima ali neprisustvovanje takozvanog Kosova, Bosne i Hercegovine i Crne Gore na samitu u Skoplju bilo je vidno. Oni su sumnjičavi i tvrde da nova inicijativa duplira razvoj zajedničkog regionalnog tržišta oko koga su se svi složili prošle godine u Sofiji, na sastanku u okviru Berlinskog procesa. Plaše se da će učešće u inicijativi koja nije osmišljena u Evropi uticati na njihove izglede za pridruživanje, koliko god oni bili udaljeni. Ali ta tvrdnja nije tačna. Vrata Evrope su podjednako zatvorena za sve.

Američki i evropski lideri imaju rezerve zbog inicijative „Otvoreni Balkan“. Dvosmislenost njihovih izjava odaju utisak istinske ambivalentnosti po ovom pitanju.

Vučić je nedavni samit iskoristio za objavljivanje članka u jednom srpskom dnevnom listu gde se pozivaju građani Srbije da gledaju u budućnost punu nade umesto da se bave dugogodišnjom mržnjom prema Albancima.

Od ovog leta, Srbi predstavljaju drugu najbrojniju naciju koja posećuje albanske plaže. Brojka je neverovatna s obzirom na blisku istoriju. Moguća su i veća pozitivna iznenađenja, navodi „Forin polisi“.

- Advertisement -